Carski pingvini nestaju zbog klimatskih promjena Sadržaj ovog članka kopiran je sa portala Nezavisnih novina, a original se nalazi na linku: http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zivotinje/Carski-pingvini-nestaju-zbog-klimatskih-promjena/429998?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+NezavisneNovine+%28Nezavisne+novine%29 Kako biste uvijek bili informisani posjetite Nezavisne novine. Svakodnevno imaju najnovije vijesti iz države, regiona i svijeta. Nezavisne novine su 24 sata sa Vama, a vijesti na njihovom portalu su provjerene, pouzdane, brze, tačne, istinite i jasne. Takođe, na portalu http://www.nezavisne.com možete pročitati vijesti iz ekonomije, sporta, nauke, tehnologije i kulture, kao i dnevni horoskop. Možete prelistati male oglase, potražiti i oglas za posao, a dostupna je i kursna lista koja je svakodnevno ažurirana.

Životinje se moraju prilagođavati klimatskim promjenama, što i čine, ali neke su pritom uspješnije od drugih. Nažalost, carski pingvini Antarktika kao najveći i najteži od svih vrsta pingvina nisu jedni od onih uspješnih primjera, a naučnici upozoravaju da bismo ih mogli gotovo izgubiti do kraja vijeka. Okeanografi iz WHOI u Masačusetsu (Woods Hole Oceanographic Institution) proučavali su održivost populacije carskih pingvina po pitanju migracija zbog pogoršanja stanja leda usred klimatskih promjena. Njihovi rezultati pokazali su da će se većina poznatih kolonija razrijediti u dramatičnom postotku do 2100. godine. Carski pingvini uzgajaju i podižu svoje mlade na ledenom pokrovu koji pokriva morsku vodu, ali je pričvršćen uz kopno. Kako se temperature na njihovom staništu zagrijavaju i morski led topi, ti pingvini gube dom pa se moraju prilagođavati i seliti ne bi li pronašli prikladno mjesto za život. Nedavno su naučnici otkrili da su pingvini pod uticajem klimatskih promjena migrirali kako bi pronašli prikladnije uslove života. WHOI naučnici, čija je studija objavljena u časopisu Biological Conservation, odlučili su utvrditi mogu li 54 kolonije carskih pingvina trenutno poznate na Antarktiku migrirati kako bi izbjegli smanjenje svoje populacije zbog klimatskih promjena. Koristeći podatke iz dugogodišnjih studija o pingvinima udružili su se s matematičarima kako bi modelirali različite scenarije i čimbenike, uključujući distancu raspršenja pingvina, ponašanje, stopu migracije i klimatska predviđanja za kraj vijeka, a zatim su to primijenili na svaku koloniju kako bi predvidjeli njihovu sudbinu. "Na osnovu ove studije, zaključujemo da su izgledi loši krajem 2100. godine, s projekcijama pada populacije od 40 odsto do 99 odsto tokom tri generacije", rekla je Stefani Ženovrije, WHOI biologinja i glavna autorica studije Carski pingvin najveći je od 18 vrsta pingvina, s prosječnom odraslom jedinkom visokom 1,2 metra i teškom oko 40 kilograma. Ovo novo istraživanje bitće dodano jednom starijem iz 2014. godine kako bi se odlučilo treba li carski pingvin potpasti pod zaštitu američkog zakona o ugroženim vrstama, iako bi se uz stav trenutne uprave za to mogli načekati neko vrijeme. (Geek.hr)

Sadržaj ovog članka kopiran je sa portala Nezavisnih novina, a original se nalazi na linku: http://www.nezavisne.com

Kako biste uvijek bili informisani posjetite Nezavisne novine. Svakodnevno imaju najnovije vijesti iz države, regiona i svijeta. Nezavisne novine su 24 sata sa Vama, a vijesti na njihovom portalu su provjerene, pouzdane, brze, tačne, istinite i jasne.

Takođe, na portalu http://www.nezavisne.com možete pročitati vijesti iz ekonomije, sporta, nauke, tehnologije i kulture, kao i dnevni horoskop. Možete prelistati male oglase, potražiti i oglas za posao, a dostupna je i kursna lista koja je svakodnevno ažurirana.

aRS: Господин и друг

aRS: Господин и друг

Фараж бесан због Макрона: Биће Јункерова марионета

понедељак, 08.05.2017. у 19:57

Емануел Макрон (Фото Танјуг/АП)

ЛОНДОН - Британски евроскептици гневно су реаговали на победу Емануела Макрона на председничким изборима у Француској, при чему је Најџел Фараж, један од предводника процеса иступања Британије из Европске уније, рекао да ће Макрон бити „марионета” председника Европске комисије Жан-Клода Јункера.

Истовремено, група која се залаже за напуштање ЕУ, под називом „Leave.EU”, упоредила је Макронову изборну победу са предајом Француске нацистичкој Немачкој, преноси АФП.

Британски евроскептици оцењују да је избор проевропски оријентисаног председника лоша вест за преговоре о Брегзиту, мада експерти кажу да би снажнија Европа могла да олакша преговарачки процес.

На Макронову победу песимистички су реаговали и британски медији, па тако на насловној страни британског „Дејли телеграфа” стоји: „Француска нова нада навлачи облаке над Брегзитом”.

Овај лист наводи да би се од Макрона могло очекивати да „настави са ионако оштрим ставом Француске кад је реч о Брегзиту”.

Раније данас, Макронов економски саветник Жан Писани Фери рекао је да ће изабрани председник Француске Емануел Макрон бити чврст у преговорима о британским условима за излазак из ЕУ, али неће тражити да се због тога Британија казни.

Он је за Би-Би-Си радио казао да ником није у интересу да се тешким преговорима о Брегзиту потпуно прекину везе Британије и остатка ЕУ након напуштања, указујући како постоји заједнички интерес у одржавању економских и безбедносних веза, преноси Ројтерс.

„Кажњавање? Наравно да не, али Макрон верује да је Европа део решења проблема са којима се суочавамо”, рекао је Писани.

Истовремено, представница партије Демократски покрет и посланица Европског парламента Силвија Гулар изјавила је да очекује да ће Немачка бити прва земља коју ће Макрон посетити након ступања на дужност, пренео је Тасс. (Танјуг)

Аrktik pozelenio

Arktik je, umjesto nekadašnje bjeline, zbog rekordnog otapanja ledenih santi prekrilo zelenilo - ova pojava rezultat je masovnog razvoja planktona ispod sve tanjih slojeva leda, pokazalo je novo istraživanje.

Fenomen je prvi put otkriven 2011. godine i naučnici zaključuju da je sve viša temperatura toliko otopila led da sada propušta svjetlost.

U časopisu "Naučni izazovi" objavljena je studija koja pokazuje da 30 odsto Arktičkog okeana propušta svjetlost, dok je prije 20 godina to bio slučaj sa samo tri ili četiri odsto.

U posljednjih nekoliko decenija došlo je do nevjerovatnog porasta temperature, tako da je ostrvo Spitsbergen sada toplije za 11 stepeni Celzijusovih nego što je to bilo između 1961. i 1990. godine.

Naučnik Kris Horvat sa Harvarda upozorava da se sloj leda na Arktiku istanjio za jedan metar u posljednjih 30 godina, što je dramatično promijenilo ekologiju tog područja.

Cigler: Treći svjetski rat je već uveliko u toku

Cigler: Treći svjetski rat je već uveliko u toku

Tanjug27.03.2017 19:36

NJUJORK - Savjetnik Savjeta za ljudska prava UN Žan Cigler ocijenio je, u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir", da je treći svjetski rat već u toku.

On je ukazao da je 54 miliona ljudi prošle godine ubijeno u ratu, umrlo od gladi, zagađene vode ili od već dugo pobeđenih epidemija.

 Kaže da živimo pod svjetskom diktaturom globalnog finansijskog kapitala.

- Oligarsi 500 najvećih koncerna kontrolišu 52,8 odsto svetskog bruto socijalnog proizvoda. To je moć koju nema nijedan kralj, car, papa. Koncerni nisu pod državnom kontrolom i slijede samo jednu strategiju - maksimiranje profita. A danas su u SAD milijarderi direktno na vlasti - kazao je Cigler.

Ukazao je da je, i pored parcijalnog napretka u smanjenju žrtava siromaštva, i dalje od 7,3 milijardi jedna milijarda ljudi je permanentno izložena gladi, što je posljedica, kako kaže, "kanibalskog svjetskog poretka".

Kada je reč o Donaldu Tramp i njegovim najavama smanjenja učešća u međunarodnim organizacijama Cigler je upozorio da su SAD najveći kontributor UN, sa 26 odsto ukupnog budžeta, odnsono kod mirovnih misija učestvuju obezbjeđujući 60 odsto sredstava.

- Ako Tramp smanji finansijsko učešće UN će biti paralizovane - rekao je on.

Istovremeno izrazio je uvjerenje da Tramp neće biti četiri godine na mjestu predsjednika SAD, ocjenjujući da će uslijediti ili psihijatrijski problem ili će pritisak biti toliko velik da neće više moći da vlada.

Podnošenje ostavke, ali i izglasavanje nepovjerenja su moguće varijante, smatra Cigler.

EU u više brzina, Balkanu zapećak ili poseban status

• 

N.N.27.03.2017 20:30

BRISEL - Političke smjernice za preuređenje EU i izvlačenje iz krize, utvrđene na samitu u Rimu, jasno predočavaju da će nužne promjene trajati najmanje deset godina.

Time se otvara i pitanje hoće li dotad uopšte moći da se otvore vrata za učlanjenje za nove zemlje.

To je i rok u kojem EU tek treba da sagleda da li će i u kojem vidu biti u stanju da u članstvo primi, ili da utvrdi "prelazni status, neko povlašćeno partnerstvo" prije svega za Crnu Goru i Srbiju, koje pregovaraju o članstvu.

Evropski komesar Johanes Han nudi podršku EU za stvaranje jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana koje bi podstaklo ekonomski boljitak i rast regiona, mada još nije jasno kojim bi se mehanizmom to ostvarilo, a bez sumnje bi bilo potrebno više godina da se osjete prvi rezultati.

To bi značilo da zemlje regiona same u najvećoj mjeri moraju da se potrude da preurede infrastrukture, privuku zasad vrlo skromne inostrane investicije i dođu na prag Unije, tek kad njihove privrede po konkurentnosti i društva po demokratskom razvoju dođu do nivoa da unose dodatu vrijednost u Uniju, a ne da uđu kao siromašni rođaci s praznom kasom i nesređenom pravnom državom.

Berlinski proces oporavka regiona zasad je dao malo opipljivih rezultata, saglasni su i diplomate u EU u Briselu.

Španski premijer Marijano Rahoj kaže da EU sprema nešto nalik Maršalovom planu od više desetina milijardi evra za Afriku da bi se otklonili koreni siromaštva i masovne navale, bezbjednosne prijetnje imigranata Uniji.

O nekom takvom planu za Zapadni Balkan, međutim, nema pomena, iako je Zapadni Balkan takođe na udaru imigracije, a bezbjednosno odatle prijete zategnutosti i sukobi, što je i predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker uzbuđeno stavio do znanja američkom potpredsjedniku Majku Pensu.

Zemlje Zapadnog Balkana su od demokratskih zaokreta dobile više milijardi direktne pomoći od institucija i država EU, mada je od EU nametnuti model privatizacije i otvaranja tržišta, u čemu je Srbija bez razloga i nužne zaštite prednjačila, doveo do toga da je tržište regiona bilo veoma povoljno za države EU i došlo je do prelivanja trgovinskog viška od blizu sto milijardi evra u korist članica Unije.

To je značilo i manjak za države regiona, koje su morale da se zadužuju na svjetskom tržištu, pa sad ukupno, uključujući najzaduženiju po stanovniku Hrvatsku, imaju spoljni dug od preko sto milijardi evra.

Da je namjera da se napravi zaokret u razvoju i izgradnji EU veoma uzbudila mnoge članice Unije svedoči i izjava Andreja Plenkovića, premijera Hrvatske, članice EU, ali i zemlje koja je ekonomski i bezbjednosno jednom nogom na Zapadnom Balkanu, da je vlada u Zagrebu ozbiljno zabrinuta zbog plana da se ustanovi "EU u više brzina".

Plenković upozorava da "EU u više brzina", kroz brže objedinjavanje nekih članica oko ekonomskog jačanja zone evra, izgradnje evropske odbrane ili udruživanja snaga u suzbijanju terorizma i imigracije, moglo dovesti do toga da će u EU biti formirane kategorije s jedne strane slabih, a s druge moćnih zemalja koje će suštinski odlučivati "o svima i svačemu".

Zapadni Balkan je već "zapušten i zapostavljen"

Zasad je u strukturama EU tek počelo da se razmatra šta učiniti sa zapadnobalkanskim zemljama koje bi u idućim godinama sprovele sve reforme i zakucale na vrata Unije, prenijeli su izvori EU u Briselu.

Utoliko prije što je u institucijama i diplomatskim kancelarijama članica EU takođe zazvonilo zvono na uzbunu zbog opasnosti da prijeteće zategnutosti u posljednjih godina od EU "zapuštenom regionu" dovedu do sukoba i nestabilnosti koji bi neminovno ugrozili i Uniju.

Ništa, međutim, ne jamči da će razjašnjavanje toga kakav će biti pristup Zapadnom Balkanu, odnosno hoće li se region naći u zapećku, moći da uslijedi u neko dogledno vrijeme.

To je teško zamisliti u času kad nema na vidiku jasnog raspleta oko i dalje samo prigušenog sukoba među članicama Unije o ključnom pitanju da li je moguće ostvariti jedinstvo i reforme za temeljni oporavak EU, budući da neke države misle da je nužno snažnije objedinjavanje, a druge da bi, štaviše, neka ovlašćenja trebalo s institucija EU vratiti na nacionalnu ravan.

Upravo počinju teški pregovori o izlasku Velike Britanije iz članstva EU, koji su uzdrmali same temelje Unije i samo pojačali odbojnost u nemalim dijelovima građana zemalja Unije i političkim snagama prema ulasku novih zemalja u članstvo.

To je još pojačano ozbiljnim sukobom EU i Turske i zahtjevima mnogih političkih sektora i nekih vlada Unije da se prekinu ionako decenijama dugi i bez izgleda na uspjeh pregovori o članstvu s Ankarom.

Hrvatski premijer Plenković je zabrinuto predočio da bi stvaranje moćnog, bogatog kluba ili klubova unutar EU, ako bi ostale članice bile prepuštene same sebi, "samo još ojačalo antievropske pokrete u svim zemljama… a takav scenario nije nikako dobar".

Zapadni Balkan je već "zapušten i zapostavljen", jer je EU u zemljama regiona suštinski davala prednost ekipama na vlasti za koje je smatrala da znače stabilnost, ali malo je bilo podrške alternativama koje bi značile demokratski i ekonomsko-socijalni boljitak, posebno na Kosovu i u BiH.

(b92)

Škotska ide prema novom referendumu?

Škotska ide prema novom referendumu?

Agencije06.02.2017 13:00

LONDON - Škotska skoro sigurno ide prema novom glasanju o nezavisnosti nakon što London pokrene postupak izlaska iz EU, rekao je poslanik zelenih Ros Grir.

"Ja sam 85 ili 90 odsto siguran da se krećemo prema još jednom referendumu“, rekao je on danas Rojtersu.

Grir je rekao da je to zato jer je britanska vlada bila nespremna da razmotri koje bi kompromisne opcije mogle da budu otvorene za Škotsku.

"To nas stavlja u potpuno suprotstavljene položaje: možemo da budemo ili dio tvrdog Bregzita koji naginje prema Americi predsjednika Donalda Trampa ili možemo da budemo dio evropske porodice kao nezavisna država", rekao je on.

Grir je bio ključna figura kampanje za nezavisnost 2014. godine, kada su Škoti izglasali da ostanu unutar Velike Britanije.

Šest mjesta njegove stranke u škotskom parlamentu kompletira 65 mjesta koliko je potrebno vladi Škotske Nikole Stardžen za većinu.

Škoti su prošlog juna glasali da ostanu unutar EU, ali će da napuste blok jer je Britanija kao cjelina tako izglasala.

Vlada Škotske smatra da su se ispunili uslovi za drugi referendum o nezavisnosti.

Britanski premijer Tereza Mej rekla je da planira da pokrene postupak napuštanja EU do kraja marta.