EU u više brzina, Balkanu zapećak ili poseban status

• 

N.N.27.03.2017 20:30

BRISEL - Političke smjernice za preuređenje EU i izvlačenje iz krize, utvrđene na samitu u Rimu, jasno predočavaju da će nužne promjene trajati najmanje deset godina.

Time se otvara i pitanje hoće li dotad uopšte moći da se otvore vrata za učlanjenje za nove zemlje.

To je i rok u kojem EU tek treba da sagleda da li će i u kojem vidu biti u stanju da u članstvo primi, ili da utvrdi "prelazni status, neko povlašćeno partnerstvo" prije svega za Crnu Goru i Srbiju, koje pregovaraju o članstvu.

Evropski komesar Johanes Han nudi podršku EU za stvaranje jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana koje bi podstaklo ekonomski boljitak i rast regiona, mada još nije jasno kojim bi se mehanizmom to ostvarilo, a bez sumnje bi bilo potrebno više godina da se osjete prvi rezultati.

To bi značilo da zemlje regiona same u najvećoj mjeri moraju da se potrude da preurede infrastrukture, privuku zasad vrlo skromne inostrane investicije i dođu na prag Unije, tek kad njihove privrede po konkurentnosti i društva po demokratskom razvoju dođu do nivoa da unose dodatu vrijednost u Uniju, a ne da uđu kao siromašni rođaci s praznom kasom i nesređenom pravnom državom.

Berlinski proces oporavka regiona zasad je dao malo opipljivih rezultata, saglasni su i diplomate u EU u Briselu.

Španski premijer Marijano Rahoj kaže da EU sprema nešto nalik Maršalovom planu od više desetina milijardi evra za Afriku da bi se otklonili koreni siromaštva i masovne navale, bezbjednosne prijetnje imigranata Uniji.

O nekom takvom planu za Zapadni Balkan, međutim, nema pomena, iako je Zapadni Balkan takođe na udaru imigracije, a bezbjednosno odatle prijete zategnutosti i sukobi, što je i predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker uzbuđeno stavio do znanja američkom potpredsjedniku Majku Pensu.

Zemlje Zapadnog Balkana su od demokratskih zaokreta dobile više milijardi direktne pomoći od institucija i država EU, mada je od EU nametnuti model privatizacije i otvaranja tržišta, u čemu je Srbija bez razloga i nužne zaštite prednjačila, doveo do toga da je tržište regiona bilo veoma povoljno za države EU i došlo je do prelivanja trgovinskog viška od blizu sto milijardi evra u korist članica Unije.

To je značilo i manjak za države regiona, koje su morale da se zadužuju na svjetskom tržištu, pa sad ukupno, uključujući najzaduženiju po stanovniku Hrvatsku, imaju spoljni dug od preko sto milijardi evra.

Da je namjera da se napravi zaokret u razvoju i izgradnji EU veoma uzbudila mnoge članice Unije svedoči i izjava Andreja Plenkovića, premijera Hrvatske, članice EU, ali i zemlje koja je ekonomski i bezbjednosno jednom nogom na Zapadnom Balkanu, da je vlada u Zagrebu ozbiljno zabrinuta zbog plana da se ustanovi "EU u više brzina".

Plenković upozorava da "EU u više brzina", kroz brže objedinjavanje nekih članica oko ekonomskog jačanja zone evra, izgradnje evropske odbrane ili udruživanja snaga u suzbijanju terorizma i imigracije, moglo dovesti do toga da će u EU biti formirane kategorije s jedne strane slabih, a s druge moćnih zemalja koje će suštinski odlučivati "o svima i svačemu".

Zapadni Balkan je već "zapušten i zapostavljen"

Zasad je u strukturama EU tek počelo da se razmatra šta učiniti sa zapadnobalkanskim zemljama koje bi u idućim godinama sprovele sve reforme i zakucale na vrata Unije, prenijeli su izvori EU u Briselu.

Utoliko prije što je u institucijama i diplomatskim kancelarijama članica EU takođe zazvonilo zvono na uzbunu zbog opasnosti da prijeteće zategnutosti u posljednjih godina od EU "zapuštenom regionu" dovedu do sukoba i nestabilnosti koji bi neminovno ugrozili i Uniju.

Ništa, međutim, ne jamči da će razjašnjavanje toga kakav će biti pristup Zapadnom Balkanu, odnosno hoće li se region naći u zapećku, moći da uslijedi u neko dogledno vrijeme.

To je teško zamisliti u času kad nema na vidiku jasnog raspleta oko i dalje samo prigušenog sukoba među članicama Unije o ključnom pitanju da li je moguće ostvariti jedinstvo i reforme za temeljni oporavak EU, budući da neke države misle da je nužno snažnije objedinjavanje, a druge da bi, štaviše, neka ovlašćenja trebalo s institucija EU vratiti na nacionalnu ravan.

Upravo počinju teški pregovori o izlasku Velike Britanije iz članstva EU, koji su uzdrmali same temelje Unije i samo pojačali odbojnost u nemalim dijelovima građana zemalja Unije i političkim snagama prema ulasku novih zemalja u članstvo.

To je još pojačano ozbiljnim sukobom EU i Turske i zahtjevima mnogih političkih sektora i nekih vlada Unije da se prekinu ionako decenijama dugi i bez izgleda na uspjeh pregovori o članstvu s Ankarom.

Hrvatski premijer Plenković je zabrinuto predočio da bi stvaranje moćnog, bogatog kluba ili klubova unutar EU, ako bi ostale članice bile prepuštene same sebi, "samo još ojačalo antievropske pokrete u svim zemljama… a takav scenario nije nikako dobar".

Zapadni Balkan je već "zapušten i zapostavljen", jer je EU u zemljama regiona suštinski davala prednost ekipama na vlasti za koje je smatrala da znače stabilnost, ali malo je bilo podrške alternativama koje bi značile demokratski i ekonomsko-socijalni boljitak, posebno na Kosovu i u BiH.

(b92)

Radnički dom

 
Kao i nekada, tako i sada, Radnički dom oslikava stanje duha, kulture i standarda radništva

Šta će biti sutra, niko ne zna

Muhamed Filipović / Vijesti.ba

Mnogi ljudi koji su bili ljuti protivnici bivšeg komunističkog režima i njegove ideologije ni ne pomisle na to da je upravo politički sistem i osnova konstitucije vlasti koju je uspostavio upravo taj režim i danas osnova, izvor i metoda konstitucije vlasti u našoj zemlji, a ona je, navodno, radikalno raskrstila s komunizmom.

Oni koji su rušili komunizam kao sistem diktature poguban za ljudsku slobodu i prava uništili su mnogo dobrih strana tog sistema, ali su ostavili na snazi ključ diktature koju je komunizam provodio u višenacionalnim zemljama, a to je konstitucija vlasti po nacionalnom ključu.
Izmišljeni apsurd
U nas je čak došlo do apsolutizacije tog načela, jer je nacionalna konstitucija vlasti teritorijalizirana i svaka nacija je sebi prisvojila, silom ili dogovorom, dio teritorija na kojem ostvaruje totalnu vlast ili diktaturu, kako se naziva svaka totalna vlast njenim pravim imenom. Dakle, srušeno je sve što je bilo dobro, a u životu ostavljeno ono najgore. Tako su naši oslobodioci uništili privredu koju je komunizam izgradio, koja je dovela Bosnu i Hercegovinu u red srednje razvijenih zemalja u svijetu i otvorila joj nesmetan put razvoja i plasman na svim svjetskim tržištima.
Uspješno su uništene sve bitne tekovine stoljetne borbe radnika za njihova prava, kao što su prava na sudjelovanje u vlasništvu i upravljanju društvenim kapitalom i ta prava prenesena su na pojedine nove kapitaliste, ali one bez kapitala koji su uzurpirali javnu imovinu preko lažne privatizacije i preko noći od golja postali prebogati tajkuni. Uspješno su uništili kvalitetan obrazovni sistem koji je proizvodio sve vrste kvalificiranih ljudi, od radnika do najviših stručnjaka u oblasti nauke i tehnologije, koji su svugdje u svijetu bili rado prihvatani kao kvalitetni stvaraoci.  Također je uništen sistem socijalne sigurnosti i zaštite na radu, zatim sistem zdravstvenog i socijalnog osiguranja u kojem nije bilo moguće da neko radi, a da onaj koji ga zapošljava ne plaća sve doprinose. Nestale su u provaliji privatizacije još mnoge korisne institucije, kao što su domovi za odmor, restorani društvene ishrane i sl. koje je stvorio taj sistem.
Osobito je pomno uništen za život običnih ljudi veoma važan sistem žalbenih institucija koje su omogućavale ulaganje žalbi na odluke organa vlasti svih nivoa, pa je u narodu nastala izreka “goniću te do Titina kabineta i do Ujedinjenih nacija”, što je danas nezamislivo, budući da je vlast i institucionalno i personalno podigla zid između sebe i naroda. Kako su narodu i ljudima sva vrata do vlasti zatvorena, on je primoran na javne proteste, a vlast mu kao sagovornika šalje policiju da ga uči pameti.
Sve navedeno uništeno je u korist nekoliko hiljada ljudi koji drže svu vlast u zemlji i upravljaju potencijalima zemlje u okviru privatizacijskih procedura i prevrtanija i monopola na vlast. Rezultat tog i takvog oslobađanja od komunizma je strašno i još neizraženo nezadovoljstvo ljudi, koje se vidi u stotinama protestnih skupova i sudskih postupaka na osnovu hiljada tužbi u kojima privatizacijom i privilegiranim odlukama vlasti prevareni uzalud traže pravdu. Specifičnost naše zemlje je što mi imamo tri politička vrha koji se konstituiraju po unaprijed osiguranom pravu na vlast u regiji u kojoj djeluju. Razlog tome je činjenica da su oni koji su pobijedili komunizam ostavili na snazi samo njegovu najvažniju i za totalnu vladavinu najbitniju, a za demokratiju i ljude najpogubniju instituciju, a to je nacionalni model konstitucije vlasti izmišljen od instant pravnih stručnjaka i uvijek žednih vlasti političara.
Da bi dobro cementirali svoju vlast, izmislili su čak i apsurd o konstitutivnim narodima, kao da su nekakvi narodi, a ne historija, stvarali Bosnu, narode za koje niko živi, osim političkih i naučnih špekulanata, ne zna šta zapravo znače i kako mogu funkcionirati u historiji našeg vremena i u odnosu na demokratska načela univerzalne osnove konstitucije vlasti koja se  temelji na građaninu
Održavanje napetosti 
Građanin države je konstituent i države i vlasti i to je načelo deklarirano u svim najbitnijim dokumentima stvaranja modernih država građanskog društva. Samo što je u komunizmu, kojemu je sistem konstitucije vlasti po nacionalnom ključu trebao zbog kontrole narastanja nacionalizma, ta konstitucija bila pod vrhovnom kontrolom nenacionalnog komunističkog političkog vrha, a kod nas ima onoliko vrhova koliko se nacionalnih stranaka i njihovih lidera dočepa vlasti i sebi stvori državicu na leđima građana držeći te svoje nacionalne građane pod kontrolom, održavanjem napetosti zbog navodne opasnosti koja im prijeti od drugih nacija s kojima inače žive, žele da žive i moraju da žive zbog logike geografije i historije koja ih je tako razmjestila.
Pokušaji da se takav razmještaj promijeni donijeli su genocid i to će uvijek da se dogodi kad god nacionalni kriterij bude odlučivao o bitnim pitanjima ustrojstva i odnosa u državi. Građana i građanskih prava u tom konceptu konstitucije vlasti nema i oni i predstavljaju quantite negligeable, nešto kao Sejdić-Finci.  Svi mi ovdje imamo egzistenciju u kojoj ispred nas kao obilježje i neka vrsta kvalifikacije za pravo na život idu odrednice koje sam vjere, koje sam nacionalnosti, kojoj nacionalnoj stranci pripadam i za koga glasam, iz čega se deriviraju sva ionako oskudna prava naših ljudi. Nije onda čudo da u situaciji oskudnosti svih prava, oskudnosti u pravu na posao, na adekvatnu i isplaćenu zaradu, na dobro školovanje, na kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu i na pravo da u bilo kojem obliku učestvujem u upravljanju svojom sudbinom, osim da zapamtim kako znam za koga moram da glasam da bih preživljavao, nema ni govora o slobodi, ljudskim pravima i demokratiji i da se ovdje radi o iskorištavanju rata i velike tragedije koju smo preživjeli da bi se učvrstio i ovjekovječio jedan nečovječan sistem vladavine čiju osnovu čini nacionalna pripadnost koja više nije privatno svojstvo i izbor individue, nego koja je uzdignuta na pijedestal historijske i apsolutne vrijednosti nad kojom bdiju njeni čuvari, a kojoj pripadaju sva prava, uključujući i pravo vlasništva na teritorij.  Zemlja više nije ni opće dobro ni Božija, nego je hrvatska, srpska ili bošnjačka, pa se u nas zemlja krsti ili proviđa raznim nacionalnim simbolima kao znakovima tog vlasništva, što je užasno i kao ideja, a kamoli kao način političkog djelovanja u jednoj iole demokratskoj zemlji.
Ovaj izrazito desni pravac kretanja naše političke strukture se vidi i objavljuje u javnom govoru u kojem niko ni ne spominje građanina, nego se svako obraća Bošnjacima, Srbima, Hrvatima, dok drugi ne postoje, odnosno postoje kao klijenti prvih, a prvi su reprezentirani svojim predstavnicima koji imaju pravo kurative nad njima, tj. brinu se za njih kao socijalnu i političku nedonoščad, pa se sve ipak vidi i razabire budući da, kako reče Karl Kraus, “jezik uvijek izda svog lažljivca”. Možemo s rezignacijom reći: “Šta možemo, živimo u vremenu velikih laži i vladavine lažnih ljudi, kad bismo tu vrstu rezignacije mogli izdržati. Do sada smo nekako izdržavali, ali šta će biti sutra, niko ne zna”
Stavovi izrečeni u ovom tekstu održavaju autorovo lično mišljenje ali ne nužno i stavove portala.
(Vijesti.ba / Avaz)

У ПОТРАЗИ ЗА ПОШТЕНИМ И ПОДУЗЕТНИМ

ФОНДАЦИЈА МОЗАИК У ПОТРАЗИ ЗА ПОШТЕНИМ И ПОДУЗЕТНИМ МЛАДИМ ЉУДИМА

Отворен јавни позив за улазак у М-Зону друштвеног подузетништва

Овогодишњим јавним позивом у М-зону друштвеног подузетништва, од 14.03. до 14.04.2016. године, Фондација Мозаик позива младе од 17 до 35 година из цијеле Босне и Херцеговине да осмисле друштвену иновацију која нуди нова и боља рјешења за старе проблеме, чини то за опште  добро и укључује и оснажује све оне којих се тај проблем тиче.

100 најбољих друштвено иноватовних пројеката ће бити финансирано у износу од по 3.000 КМ. Млади људи који поштено проведу пројекат и имају потенцијал за друштвено подузетништво добиће и  техничку, менторску те финансијску подршку да развију властити друштвени бизнис. Тако ће млади људи који су наша будућност, учинити нашу земљу бољим мјестом и постати узор другим младим људима.

Јавни позив је отворен од 14.03. до 14.04.2016. године за регистрацију путем  Фондација Мозаик или директно на  http://www.m-zone.study/login/index.php

Генерација којој је украдена будућност

МЛАДИ У СРБИЈИ И СВЕТУ

Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 12.03.2016. у 22:00

Фото Ројтерс

Има их 78 милиона у свету и 24 часа су улоговани у нова технолошка чуда помоћу којих живе онлајн живот. До 18 године видели су око 500.000 реклама, у једној руци држе ајпод, а другом руком шаљу ММС поруке. Они не читају књиге и часописе, погледају понеки 3-Д филм или ријалити шоу, јер живе у селебрити култури у којој свако може бити звезда и живети Ворхоловски сан. Замерају им неписменост јер говоре у скраћеницама ЛОЛ, БФФ и ОМГ које само они разумеју. Реч кул„” покрива многа значења, енглеске речи и фразе увелико преплављују њихов језик, а емоцијама најчешће са„општавају” помоћу емотикона.

Визуелно их препознајемо по томе што носе протезе са цирконима, тетоваже и пирсинг на било ком делу тела „јужно” од обрва већ након успешно завршеног седмог разреда основне школе. Њима је важније да окаче слику на „Фејсбук” профилу или „Инстаграму” него да уживају у савршеном моменту. У њихову дефиницију идеалног запослења уклапа се флексибилан посао који је уз то добро плаћен.Они теже балансу посла и приватног живота – не живе да би радили, већ раде да би живели. Амбициозни су и знају шта хоће, 11. септембар их је упозорио да је живот кратак и да морају да пожуре...

Овако припаднике ипсилон генерације, рођене између 1980. и 2000. године портретише др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут, који додаје да се ови млади понекад називају и Петар Пан генерацијом зато што свесно пролонгирају период одрастања. И тај феномен останка у породичном гнезду није карактеристичан само за нашу земљу, која припада медитеранском кругу, већ и за развијене западне земље, примећује наш саговорник. Угледни амерички магазин „Тајм” је пре неколико година припаднике ипсилон генерације назвао „лењим нарцисима који још живе са својим родитељима” а обимне психолошке студије које су спроведене у САД сведоче да млади рођени након 1980. године показују далеко већи степен нарцизма него иједна генерација пре.

„У поређењу са претходним генерацијама ипсилон генерација је најсамопоузданија и најасертивнија, али уједно и најдепресивнија и најанксиознија”, тврди Џин Твенг, професорка психологије на Универзитету у Сан Дијегу у својој књизи „Ја генерација”.

Овај психолог тврди да припадници ипсилон генерације своје жеље проглашавају легитимним правима, од других очекују да им угађају и да им се прилагођавају, егоцентрични су, не трпе критику и имају смањен праг толеранције не фрустрацију.

„Ја генерацији недостаје емпатија, они су гладни пажње и зависни од непрестане стимулације због чега им све брзо досади, а њихови пријатељски и емотивни односи брзо пуцају. Према ауторитету се односе са мање поштовања, не зазиру од отказа и због тога су спремнији да кажу шта мисле, без длаке на језику. „Ипсилонци” не сматрају да су тежак рад и изграђивање сопственог карактера пут до успеха. Они траже пречицу до славе и живота на високој нози”, тврди Џин Твенг.

Kuku lele!

Đokić: U realizaciji projekti u oblasti elektroenergetike vrijedni više od 3,2 milijarde KM?!

Srna03.01.2016 12:13

BANJALUKA - Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić najavljuje da se u 2016. godini mogu očekivati nove investicije u sektoru tekstilne industrije i nova zapošljavanja.

Đokić očekuje da će biti nastavljeni pozitivni trendovi povećanja privrednih aktivnosti, rasta industrijske proizvodnje i BDP-a, kao i povećanja izvoza, te trend smanjenja broja nezaposlenih.

"Novu godinu počećemo puštanjem u probni rad `Termoelektrane /TE/ Stanari`, što će znatno povećati energetski bilans Republike Srpske i uticati na dalji razvoj energetskog sektora", napominje Đokić u intervjuu za Srnu.

Osim ovog projekta i nekoliko velikih fabrika koje su otvorene u posljednja dva mjeseca, poput Fabrike metal-silicijuma u Mrkonjić Gradu i austrijske firme "Mreža Netvork" iz Dervente, u toku je realizacija većeg broja važnih projekata koji će doprinijeti povećanju privredne aktivnosti.

"Trenutno su u realizaciji projekti u oblasti elektroenergetike vrijedni više od 3,2 milijarde KM, a kada toj cifri dodamo i planirani projekat `TE Gacko dva`, za koji smo već počeli određene aktivnosti, možemo govoriti o investicijama vrijednim više od četiri milijarde KM", naglašava Đokić.

Ministar navodi da su TE Ugljevik tri, TE Gacko dva, Hidroelektrane /HE/ Mrsovo, dva vjetroparka u Hercegovini i HE Dabar samo neki od projekata koji se realizuju u Srpskoj.

Ministar ocjenjuje da je od izuzetne važnosti što rast bilježi i sektor industrijske proizvodnje u kojem su stope rasta za prvih deset mjeseci 2015. godine veće za 3,5 odsto u odnosu na isti period 2014. godine.

"Više fabrika je prethodnih mjeseci povećavalo broj zaposlenih, a postoje najave da će to raditi i u narednom periodu, što je izuzetno značajno i šalje jasnu poruku da je Srpska pogodno mjesto za investiranje", ističe Đokić za Srnu.

On posebno ističe "Aluminu" Zvornik, koja trenutno zapošljava više od 1.200 radnika i bilježi stalni rast vrijednosti proizvodnje i poslovnih aktivnosti.

Đokić navodi da je u Bratuncu u toku izgradnja fabrike peleta, u koju će kompanija iz Češke uložiti oko 6,4 miliona KM. U dijelu kapaciteta "Novoteksa" u Trebinju obezbijeđeno je zapošljavanje više od 150 radnika kroz zakup preduzeće `Trenteks`, što je jedna u nizu stranih investicija.

"Obezbijedili smo nastavak proizvodnje i u pogonima `Limka` iz Skelana, `Nove Polimke` Rudo, a preduzeće `Kosmos` iz Banjaluke, koje je 2015. godinu dočekalo u štrajku i protestima, danas ima posao koji se razvija i obezbjeđuje redovnost isplate plata", navodi Đokić.

On podsjeća na težak proces restrukturisanja FAMOS-a, koji je rezultirao formiranjem novog zajedničkog preduzeća sa inostranim partnerom i očuvanjem proizvodnje i posla za stotinu radnika na području Grada Istočno Sarajevo.

Ministarstvo je spremno da, u punom kapacitetu, radi na stvaranju pozitivnog privrednog ambijenta, promociji i pojačanom predstavljanju potencijala Republike Srpske u inostranstvu, a posebno u zemljama koje pružaju podršku i prihvataju partnerstvo sa Srpskom.

Đokić napominje da Vlada i resorno ministarstvo podržavaju sve aktivnosti investitora, domaćih i stranih, čiji je cilj otvaranje novih radnih mjesta i stvaranje nove vrijednosti kako bi nastavili trend privrednog rasta i opšteg društveno-ekonomskog razvoja Srpske.

Đokić u intervjuu Srni naglašava da je za svakog investitora, domaćeg ili stranog, važno da Vladu Srpske vidi kao partnera koji je spreman da razgovara, donosi odluke i daje garanciju da će one biti sprovedene.

On posebno ističe da je Vlada uspjela da sačuva političku, ekonomsku, fiskalnu i socijalnu stabilnost i obezbijedi uslove za uspješnu realizaciju započetih investicionih projekata, uprkos brojnim pokušajima političke destabilizacije.

Ministar industrije, energetike i rudarstva Srpske Petar Đokić smatra da je 2015. godina bila godina reformi i rasta privrednih aktivnosti u Srpskoj, koji će biti nastavljen i u ovoj godini.

Aleksandar Popadić: Nevidljivost alternative i neophodnost iste

Portal Derventa Cafe se ograđuje od stavova iznesenih u kolumnama. Izneseno mišljenje i stavovi ne predstavljaju stavove redakcije i portal nije odgovoran za eventualnu štetu prouzrokovanu istim.

Demokratija bez građanskog, demokratskog duha, bez odgovornosti, principa, opšteg interesa. Neki ga zovu i nacionalni, može se i tako nazvati, ali to je kod nas nešto sasvim drugo, konotativno do zla boga. Demokratija srpske palanke, kolektivne nesvijesti, total(itar)nog kolektivizma javnog diskursa. Isključivost, blokovska podjela. Svakodnevnica čiji smo svjedoci.

Češće objekti, a subjekti eventualno svake dvije godine. Dobro, možda dobijemo priliku da još koji put vanredno postanemo subjekti referendumskih egzibicija.

Politika je postala sama sebi svrha. Politika osvajanja vlasti, dobijanja izbora, svake dvije godine. Partija je jedini institucionalni okvir, uz materijalnu ili nematerijalnu korist. Sve ostale institucije obesmisliti partijašenjem, kumovskim i rodbinskim vezama.

Koliko god naša javnost bila polarizovana, nekako je uvriježeno mišljenje među građanima, da je najčešća asocijacija na institucije – veza, porodica, partija, korupcija, nepotizam. I kod ”jednih” i kod ”drugih” i kod ”pasivnih” naići ćete na ovo mišljenje. A radi se o demokratskim institucijama. Ne čude rezultati mnogih istraživanja koja su pokazala da građani Republike Srpske najviše povjerenja imaju u crkvu. Ili možda u policiju. Radi se o institucijama o kojima zapravo i najmanje znaju.

Crkva se uglavnom dogmatski posmatra, ne preispituje, dio je kulture, tradicije, više nego što je dio stvarne religioznosti. Uostalom, slabo se i ”kontroliše”, u smislu da javnost ima ikakav uvid u rad. Afere koje su odatle znale procuriti mogle su biti krajnje ogavne, ali to za palančki um ne predstavlja razlog za suočavanje s problemom. Naprotiv, rutina kao ideal čini to da se na takve stvari potpuno ogugla ili zaboravi – ukoliko se dovoljno ignorišu. Kao i mnoge druge ne baš slavne stvari naše stvarnosti, naše prošlosti, a čini se i budućnosti. Policija se na primjer, generalno posmatra kao institucija dobra za izbjegavanje. Tako se i dogmatizuje. Toliko, da je nelagodno prijaviti nasilje u porodici. Time bi iskočili iz rutine. A ima li išta opasnije? Van provjerenog palanačkog svijeta je nesigurno, za um i tijelo. I za duh. Kolektivni, naravno. Jer već neko vrijeme mi ovdje samo takav i imamo. A van njega ste usamljeni, ostavljeni i ranjivi. Taj kolektivistički, uravnilovski duh takvu ”slabost” vidi kao nešto loše, pa čak i kao prijetnju pomenutom rutiniziranom svijetu. Apsolutno zatvorenom i samodovoljnom. On sve atipično i slabije u najboljem slučaju ismijava, nipodaštava, tjera na prilagođavanje i konformizam. Nepripadanje istom podliježe osudi te i takve javnosti, te može da se doživi kao svojevrstan verbalni delikt.

Postoji i selektivna mitologija. Odrastanjem ovdje uspijete da otkrijete da postoje bajke i mitovi, poput Djeda mraza i nezavisne sudske vlasti. U prvi se razočarate kao dijete, u drugi nešto kasnije. Nekakav građanin, koliko možete to da budete. Pa ipak, ona romantičarska, nacionalistička opstaje. Kolektivno jedinstvo u bezumlju često zasnovanom na korupciji i nepotizmu, stavlja ovaj ideal kao opšti, a hrani se konformizmom. Građana, političkih predstavnika, birokratije, akademske javnosti. Saučešće za nepravdu izjavljuju saučesnici. Posredno, nikako direktno. Krivac je, naravno, uvijek drugi, prethodnik, politički ili nekakav drugi protivnik, stanovnik nekog drugog svijeta, van našeg, totalnog.

Izjava lidera opozicionog NDP-a, Dragana Čavića, u kojoj je rekao da je spreman odbiti poslaničku naknadu – za neučešće u radu parlamenta Republike Srpske, ili pak neaktivno – ćutalačko učešće, makar je izraz poštovanja institucije predstavničke demokratije koja je od konstituisanja vlasti i prošlih opštih izbora pa do danas višestruko obesmišljena. Bespogovorno slijepo učešće u tom i takvom predstavničkom tijelu je zapravo njegovo obezvrijeđivanje.

U sistemu u kojem živimo danas, neučešće u ovakvom nesenzibilnom i samo formalno demokratskom tijelu je – dužnost svih onih koji se predstavljaju opozcijom onoga što trenutno imamo na vlasti. Ukoliko tako i bude, biće to izuzetno hrabar potez, makar ostao i kao ishodom neuspješan čin, ispravna ideja kojom je vođen, bar će da se čuje u gluvom svijetu srpske palanke.

Žan Žak Ruso je pisao kako „Imamo fizičare, geometre, astronome, pjesnike, ali nemamo više građane, ljude posvećene javnom dobru i spremne da svoje partikularne interese žrtvuju intereisma političke zajednice.” Doduše, u 18. vijeku. Ovo je Republika Srpska, 21. vijek. Stanje još uvijek nepromijenjeno, sem što nemamo astronome.

 Aleksandar Popadić, kolumnista Frontala.ba

Вучић са члановима Владе Србије стиже у Сарајево

03.11.2015 09:48 | Срна
Сарајево - Чланови Владе Србије стижу данас у Сарајево, због заједничке сједнице са Савјетом министара БиХ, која ће бити одржана дан касније.

Долазак Владе Србије на Међународни аеродром у Сарајеву планиран је за 17.50 часова, најављено је из Савјета министара.

За сутра у 9.00 часова планиран је свечани дочек Владе Србије на платоу испред зграде заједничких институција БиХ.

Почетак заједничке сједнице Савјета министара и Владе Србије заказан је за 10.00 часова, а за 13.00 часова потписивање споразума и изјаве новинарима у згради заједничких институција БиХ.

Очекује се да ће на сједници бити ријечи о унапређењу економских односа, о интензивирању сарадње у областима одрживог развоја и заштите животне средине, водопривреде, енергетике, жељезничке и путне инфраструктуре, прекограничне сарадње и унапређењу регионалне безбједности, те сарадње у области младих и спорта.

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић и премијер Србије Александар Вучић договорили су заједничку сједницу на састанку у Стразбуру 1. октобра.

Orban: Podići ćemo ogradu na granici sa Hrvatskom

Piše: T.T.
Objavljeno prije 10 minuta

  

Foto: Hina

MAĐARSKA će podići ograde duž dijelova granice s Hrvatskom, izjavio je premijer Viktor Orban u intervjuu za austrijski dnevni list Die Presse, prenosi Reuters.

"Mi smo odlučili izgraditi ogradu na granici s Rumunjskom i na pojedinim lokacijama na granici s Hrvatskom," rekao je.

Mađarska je već podigla barijeru na granici sa Srbijom u dužini od 175 kilometara u nastojanju da spriječi priljev tisuća izbjeglica koje traže put prema zapadu Europe. 

Index.hr - 16.09.2015.

Kaosnamađarskojgranici:Izbjegliceprobiliogradu,čulasepucnjava,policijamlatilaljude

Piše: J.C., Hina
Objavljeno prije sat vremena

 

«»

Foto: FAH

DVADESET mađarskih policajaca i dvoje djece ozlijeđeno je u srijedu na mađarskoj granici sa Srbijom u sukobu koji je izbio nakon što se skupina migranata pokušala probiti kroz žičanu ogradu, izjavio je savjetnik premijera za sigurnost Gyorgy Bakondi.

"Za sada imamo 20 ozlijeđenih, a hitna pomoć je upravo odvezla dvoje djece u bolnicu koji su ozlijeđeni nakon što su bačeni preko sigurnosne ograde", kazao je Bakondi za javnu televiziju.

"Definitivno ćemo obnoviti i pojačati ogradu kako bismo svim dozvoljenim sredstvima zaštitili sigurnost Mađarske", dodao je.

Vladin glasnogovornik Zoltan Kovacs je ponovio da policija neće dozvoliti da se itko od migranata probije na mađarski teritorij, dodavši da srbijanske vlasti po pitanju migranata nisu danas htjele surađivati.

Srbija prozvala Mađare

Kako javlja Reuters, službeni Beograd je osudio postupak mađarske policije koja je u suzbijanju nereda na svojoj granici upotrijebila suzavac i vodene topove, ističući da je to učinjeno i na teritoriji Srbije te poručio da Mađarska "nema pravo" to činiti.

"Najstrože prosvjedujem jer je to učinjeno preko granične crte, a to niti jedna država nema pravo raditi", kazao je Aleksandar Vulin, ministar u vladi zadužen za pitanje migranata.

Vulin je rekao da je Srbija već upozoravala da je moguće da će doći do ovakve situacije, s obzirom da je veliki broj ljudi na malom prostoru, a nemaju mogućnost da zadovolje ni svoje elementarne potrebe niti da zatraže azil.

Prema najnovijim informacijama, Mađarska je na mjesto sukoba na granici uputila tri vojna oklopna vozila opremljena strojnicama.

Dvaput probijena ograda

Nekoliko stotina izbjeglica probilo je u srijedu u dva navrata ogradu na granici Mađarske i Srbije. Prvi put su izbjeglice ogradu od bodljikave žice probili oko 15 sati, zbog čega je policija upotrijebila suzavac i vodene topove, te dovela oklopna vozila i rasporedila snage opremljene za razbijanje prosvjeda.

Izbjeglice su na jednom mjestu na graničnom prijelazu "Horgoš 2" probile ogradu, te prosvjedovali i gađaju policiju plastičnim bocama.

16.09.2015.

Потписан уговор о пошумљавању вриједан 1,5 милиона КМ

15.09.2015 11:37 | Срна

Бањалука - Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Горан Зубић и вршилац дужности генералног директора Јавног предузећа "Шуме Републике Српске" Ристо Марић потписали су данас у Бањалуци Уговор о пошумљавању вриједан 1,5 милиона КМ.

Зубић је нагласио да је ријеч о наставку пројекта "Одрживо управљање шумама и шумским крајолицима", који се проводи путем Свјетске банке и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а чији су главни корисник "Шуме Републике Српске".

"Укупна вриједност пројекта је 2,8 милиона долара, а пошумљавање које је данас договорено је његова најзначајнија компонента. Ријеч је о пошумљавању 373 хектара површина лоцираних на 76 микролокација широм Републике Српске", рекао је Зубић новинарима након потписивања уговора.

Он је навео да ће планиране површине бити пошумљене са 800.000 садница смрече, бијелог бора, храста, багрема и осталих врста.

"Значај пројекта је изузетно велики за шумарство Српске у смислу подизања нових површина под шумама. Значајан је и за жШуме Српскеж које ће овим путем додатно користити расположиву радну снагу, али и ангажовати локално становништво", рекао је Зубић.

Вршилац дужности генералног директора "Шума Републике Српске" Ристо Марић рекао је да ће пројекат бити реализован током ове и наредне године.

Bh. građani plaćaju najvišu cijenu mobilnih usluga u regionu

A. A. 08/06/2015 15:09:00

Foto: Ilustracija

SARAJEVO - Komisija za saobraćaj i komunikacije Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine zadužila je Regulatornu agenciju za komunikacije (RAK) da u roku od 90 dana osigura usklađivanje nivoa cijena usluga mobilnih operatera u BiH s cijenama u regionu.

Također, Komisija je zaključila da građani BiH plaćaju najviše cijene mobilnim operaterima što utiče na ukupno ekonomsko-socijalno stanje i privredni razvoj države.

Takvi zaključci proistekli su iz rasparave članova Komisije o Informaciji RAK-a o cijenama usluga mobilnih operatera koju je zatražio poslanik SDS-a Mladen Bosić.

Bosić je danas na sjednici naglasio da se priča o ovome nikada nije vodila na pravom mjestu i među stručnjacima, posebno u državnim institucijama koje su dužne da štite građane od "zadiranja u njihove džepove".

Podvukao je da su cijene u BiH drastično više, krše se tržišni principi, a za sve je kriva neka vrsta monopola koji su uspostavila tri nacionalna operatera i u tom lancu najviše ispaštaju građani.

Za njega je neobjašnjivo zašto je duplo ili troduplo viša cijena mobilnih usluga u Republici Srpskoj nego u Srbiji, iako je vlasnik telekom operatera isti.

I u Informaciji koju je RAK pripremio navodi se da je evidentno da su cijene usluga mobilnih komunikacija u BiH iznad cijena u zemaljama regiona, prije svega u odnosu na Hrvatsku i Srbiju, a posebno su primjetna odstupanja u cijeni pretplate.

Član Komisije Šemsudin Mehmedović (SDA) je ocijenio da u BiH ne postoji tržišna utakmica jer postoje tri nacionalna operatera koja između sebe imaju dogovorenu ekonomiju iza kulisa, čemu se žestoko treba usprotiviti posebno RAK.

Fehim Škaljić (SBB) je izrazio žaljenje što se ovom pričom nije pozabavio RAK i ranije nego je došla od poslanika te je pozvao rukovodstvo RAK-a da predlaže izmjene zakona u dijelovima gdje to treba jer je svaki zakon podložan izmjenama.

Članovi Komisije usvojili su na današnjoj sjednici Izvještaj o radu Državne regulatorne komisije za električnu energiju za prošlu godinu te su zatražili od Vijeća ministara i Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa informaciju o provođenju obaveza BiH prema Energetskoj zajednici uključujući i donošenje zakona o gasu da BiH ne bi trpjela sankcije.

(Vijesti.ba/Fena)

Izjava dana

ŽELJKA CVIJANOVIĆ

Opozicija ne da nema većinu, već im je i manjina sve manja

B. A. 23/05/2015 21:34:00

Željka Cvijanović

BANJALUKA - Međunarodni sekretar SNSD-a Željka Cvijanović izjavila je da su u ovoj stranci svjesni da određeni međunarodni faktor pokušava osnažiti opozicioni blok iz Srpske na principima poslušništva političkom Sarajevu, ne bi li ih konsolidovali poslije potresa u SDS-u, naglašavajući da će takve namjere, ipak, ostati samo na nivou pokušaja.

"Suština je u tome što se klati koalicija na nivou BiH, koja neće dočekati kraj ljeta, pa se nastoji praviti galama u Srpskoj o navodnom preuzimanju vlasti", rekla je ona za RTRS.

Cvijanovićeva je istakla da "oni ne samo da nemaju većinu u Narodnoj skupštini Republike Srpske, već im je i 'manjina' sve manja".

Pojedini mediji danas su objavili da opozicija preuzima većinu u parlamentu Srpske.

(Srna)-vijesti.ba

Додик: Ми смо загледани у Србију и желимо њен успјех

Београд - Предсједник Републике Српске Милорад Додик пожелио је вечерас свим грађанима Србије срећан Дан државности и много успјеха у развоју земље.

"Србија има велики значај у региону. Србија је наша матица и зато се и ми веселимо овом празнику", рекао је Додик новинарима у Београду на пријему поводом Дана државности, који је организовао предсједник Србије Томислав Николић.

Он је истакао да је дошао вечерас у Београд у име Републике Српске да институцијама Србије, а прије свега предсједнику, честита овај дан.

Додик је рекао да су односи Србије и Републике Српске добри и да се показују низом састанка.

"Ово је сада прилика да потврдимо ту нашу добру сарадњу. Наставићемо да радимо на свим питањима која су од обостраног интереса. Ми смо загледани у Србију и желимо њен успјех. Увјерен сам да и људи у Србији желе исто тако успјех Републици Српској и та конекција између нас у позитивном смислу апсолутно постоји", рекао је Додик.

Пријему поводом Дана државности Србије присуствују и предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Српске Недељко Чубриловић.

Србија данас низом манифестација обиљежава Дан државности, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. донесен Сретењски устав.

Koliko mjesećno zarađuju političari u BiH?!

Od Općih izbora u BiH protekla su četiri mjeseca, a vlast još uvijek nije u potpunosti formirana. Neki od poslanika, delegata i ministara preuzet će uskoro svoje nove funkcije.

Nebojša Radmanović, Milorad Dodik i Željka Cvijanović (Foto: Željko Miličević/Klix.ba)

U odnosu na standard građana političari u BiH definitivno pripadaju grupi najplaćenijih zvaničnika u Evropi. S obzirom na to da je BiH već godinama blokirana na putu ka EU upravo zbog njihove indolentnosti, nevladin sektor u BiH već godinama dovodi u pitanje tako visoka primanja bh. političara. U nastavku donosimo podatke o mjesečnim platama onih koje su građani birali u proteklom periodu.

Član Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović iznova je izabran u oktobru prošle godine na ovu funkciju. Tokom mandata 2010-2014. njegova prosječna mjesečna plata je iznosila 5.599 KM.

Slična primanja imale su i njegove kolege tokom istog perioda: Nebojša Radmanović iŽeljko Komšić.

Novoizabrani član Predsjedništva BiH Mladen Ivanić je tokom perioda 2010-2014. godine kao delegat u Domu naroda Parlamenta BiH "na ruke" dobijao 6.916 KM, ne računajući paušal i naknade za odvojeni život.

Dragan Čović, Mladen Ivanić i Bakir Izetbegović (Foto: Nedim Grabovica/Klix.ba)

Dragan Čović je nakon izbora u oktobru prošle godine također ušao u Predsjedništvo BiH, gdje će računati na približno ista primanja kao ona koja je imao u prethodnom sazivu Parlamenta BiH, gdje je zarađivao 4.788 KM uz mjesečne dodatke od 1.047 KM.

Tokom proteklog četverogodišnjeg mandata poslanici i delegati u Parlamentu BiH pojedinačno su naplatili od države stotine hiljada KM.

Aleksandra Pandurević je imala platu od 5.674 KM, a njen stranački kolega Mladen Bosićbio je jedan od najplaćenijih političara u BiH u proteklom periodu sa primanjem od 6.497 KM.

Aleksandra Pandurević (Foto: Nedim Grabovica/Klix.ba)

Kandidat za Predsjedništvo BiH na poteklim izborima Martin Raguž zarađivao je u proteklom periodu 4.772 KM mjesečno, a njegov kolega iz Parlamenta BiH Asim Sarajlić4.286 KM, uz dodatak od 846 KM.

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda imao je mjesečnu platu 4.987 KM, a članovi Vijeća ministara BiH Damir Hadžić (4.423 KM), Zlatko Lagumdžija (4.782 KM) i Nikola Špirić (5.162 KM) također su u proteklom periodu imali neke od najvećih plata u državi.

Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić u proteklom je periodu mjesečno inkasirao 3.368 KM.

Jerko Ivanković Lijanović (Foto: Željko Miličević/Klix.ba)

SIPA je nekoliko dana prije izbora u BiH uhapsila Mladena Ivankovića Lijanovića(6.582 KM) i njegovog brata Jerka Ivankovića Lijanovića (3.333 KM) koji su na državničkoj odnosno entitetskoj funkciji također imali visoke plate.

Uhapšen je bio i premijer USK Hamdija Lipovača, a njegova mjesečna plata u proteklom periodu iznosila je 2.448 KM, uz dodatak od 653 KM.

Osnivač SBB-a Fahrudin Radončićmjesečno je kao ministar sigurnosti zarađivao 4.866 KM, sve do marta prošle godine kada je smijenjen.

U manjem bh. entitetu Republika Srpska premijerka Željka Cvijanović imala je mjesečnu platu od 3.584 KM, a predsjednik ovog entiteta Milorad Dodik 3.899 KM.

S druge strane, predsjednik Federacije BiH Živko Budimir u proteklom je mandatu primao platu od 3.500 KM. Potpredsjednik Mirsad Kebo je svakog mjeseca inkasirao 3.700 KM, a njegov kolega Svetozar Pudarić 3.407 KM. (Klix.ba)

Kurc: Mir u Evropi moguć samo sa Rusijom

AGENCIJE - 19.01.2015 11:48 

BRISEL - Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc rekao je danas u Briselu da je mir u Evropi moguć samo sa Rusijom i da EU treba da razvije strategiju za dugoročno postavljanje odnosa sa Rusijom.

"Smatram pogrešnim samo reagovati na događaje. Potrebna je strateška diskusija kako bi se dospjelo u novu fazu", poručio je on pred početak sastanka šefova diplomatija država - članica EU.

Kurc je izrazio nadu da će se uspjeti u pronalažanju miroljubivog rješenja, da će mirovni plan iz Minska postati realnost i da će postojati stabilan odnos sa Rusijom.

"Mir u Evropi je moguć samo sa Rusijom", kazao je on dodajući da to ne znači prihvatanje aneksije Krima.

Šef njemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer naglasio je da na ovom sastanku neće biti odluka u vezi Ukrajine.

On je istakao da će ministri razmotriti pripreme za, od mnogih priželjkivanog Samita u Astani na kojem bi se u normandiskom formatu sastali predsjednici Ukrajine i Rusije.

Štajnmajer je najavio da će biti razgovora i o nedavnim terorističkim napadima u Francuskoj, ocijenivši da su napadi u Parizu promijenili svijet i Evropu.

S tim u vezi je konstatovao da je potrebna tješnja saradnja sa državama arapskog svijeta i izrazio zadovoljstvo što je generalni sekretar Arapske lige u Briselu.

I Kurc je podvukao da je u borbi protiv Islamske države potrebna snažna koalicija, a s tim u vezi i tješnji dijalog EU sa muslimanskim svijetom.

"Ako želimo na svojoj strani da imamo muslimanske zemlje onda moramo tu osovinu dijaloga ojačati", podvukao je on dodajući da će se na današnjem sastanku razgovarati ne samo o terorističkim napadima u Parizu, već i o tome koje bezbjednosno - političke i preventivne mjere EU može preduzeti.

Kurc je ukazao da je do sada 5.000 ljudi iz Evrope otišlo u džihad i dodao da će oni, kada se oni vrate, predstavljati veliki bezbjednosni rizik.

Terorizam je globalni fenomen, podvukao je Kurc, istakavši da treba zajedničkim snagama otežati finansiranje terorizma i putovanje teroristima u džihad.

Nedopustivo je, smatra on, da teroristi koriste socijalne medije i slobodu putovanja u svoje svrhe.

Štajnmajer je rekao da će na dnevnom redu biti i situacija na Bliskom i Srednjem istoku, ukazavši da postoji podijeljenost u Evropi povodom pitanja Palestine i njenog priznanja. Nezavisne novine