Komentari na bh. portalima obiluju govorom mržnje

DRAGAN SLADOJEVIĆ, FOTO: SRNA - 08.12.2012 17:25

BANJALUKA - Govor mržnje na bh. portalima uglavnom je prisutan u komentarima na tekstove i potrebno je pronaći modalitete kojim bi se zaustavila ova negativna pojava.

To je jedan od zaključaka sa okruglog stola pod nazivom "Govor mržnje na portalima - mogućnosti zakonske regulative", koji je danas, u organizaciji Udruženja novinara RS, održan u Banjaluci.

"Treba naći modalitete kojim bi se zaustavio govor mržnje na portalima. Kada neko nekoga optuži ili vrijeđa na nacionalnoj ili nekoj drugoj osnovi, to može da bude i krivično djelo", naglasio je Dragan Jerinić, predsjednik Udruženja novinara RS.

Na okruglom stolu je bilo riječi i o odgovornosti urednika portala za komentare koji su postavljeni na online medijima, a koji obiluju uvredama i mržnjom.

"Cilj ovog okruglog stola u organizaciji Udruženja novinara RS jeste da se pronađu rješenja kojim bi se riješila ova problematika. Rješenje je teško pronaći, jer se to u nekim slučajevima graniči sa cenzurom, ali smatram da ako neko vrijeđa pojedinca, ili čitav narod, to ne treba publikovati javno", rekao je Jerinić.

Ljiljana Zurovac, izvršni direktor Savjeta za štampu BiH, kazala je da sve češće zaprimaju žalbe i prigovore građana na loše komentare u online medijima.

"U tim komentarima su prisutne prijetnje, huškaški jezik, uvrede, klevete ili govor mržnje. Govor mržnje najčešće se odnosi na nacionalnu osnovu, ali često su predmet uvreda i žene, kao i LGBT populacija", navela je Ljiljana Zurovac.

Ona kaže da u krivičnim zakonima entiteta i Brčko distrikta nije definisan izraz "govor mržnje", što predstavlja manjkavost prilikom donošenja sudskih presuda. Ocijenila je da je u BiH širenje govora mržnje na bilo kojoj osnovi veoma opasno, budući da imamo veoma "tešku" istoriju.

"Već ima mnogo podignutih tužbi zbog govora mržnje u medijima, ali još nema nijedne presude", ističe ona, dodajući da urednik nije odgovoran u momentu kada neko postavi sporni komentar na portal, ali da je dužan da ga ukloni onda kada se utvrdi da je huškaški i uvredljiv.

Danijel Simić, osnivač portala "Frontal.rs", rekao je da je definicija govora mržnje raznolika. Kada se, pojasnio je, u Sarajevu koriste termini "republika šumska" i "genocidna tvorevina", to se u RS etiketira kao govor mržnje, ali ne i u FBiH.

"Mi se, na našem portalu, trudimo da, koliko je god to moguće, isključimo nedvosmisleni govor mržnje u smislu uvreda ili, na primjer, šovinističkog pristupa ka drugom narodu", kazao je Simić.

Još je dodao da je redakcija portala Frontal.rs dosad imala nekoliko slučajeva da istražni sudija traži da mu se dostavi IP adresa korisnika, što su zaposleni u "Frontalu" i učinili.

"Nakon toga, bilo je i nekoliko sudskih procesa", naglasio je Simić.

Tatjana Rogulja, odgovorni urednik portala nezavisne.com, rekla je da je zbog sve veće čitanosti tog medija gotovo nemoguće vršiti monitoring I povući sve komentare koji sadrže sporne stavove čitalaca.

"Ukoliko u nekim situacijama, kada su vijesti o nacionalno 'opipljivim' događajima, spriječimo posjetioce da komentarišu, s ciljem da onemogućimo pojedince da iznose uvredljive sadržaje, čitaoci nam se javljaju i pitaju nas zašto im ne dopustamo da kažu svoj stav o tekstu odnosno događaju", naglasila je Rogulja, dodajući da mnogi bh. portali nisu kadrovski u mogućnosti da prate sve komentare čitalaca.

Učesnici ovog okruglog stola, održanog u banjalučkom hotelu "Bosna", bili su i predstavnici RTRS-a, portala i dnevnog lista Press RS, Alternativne televizije i drugih medija, ali i predstavnici nevladinog sektora.

Jerinić je na kraju zaključio da je zadovoljan idejama koje su iznesene na ovom okruglom stolu, te da treba raditi na implementaciji iznesenih prijedloga.

Nezavisne novine
 

poljeinfors-bih: Ееееееее!

poljeinfors-bih: Ееееееее!: NAŠ POLITIČAR:   - "Kako si uspio sve ovo steći?" Grk:   - "Vidiš onaj most tamo?" NAŠ POLITIČAR:   - "Vidim." Grk:   - "Taj most je tre...

Нема мита, али раде другарске везе

СВЕТ

ИНТЕРВЈУ: АРИ САЛМИНЕН, професор са универзитета Васа у Финској

Финска спада у земље са најмање корупције на свету, али ипак борба против ове друштвене напасти траје несмањеном жестином

Финска, заједно са Данском и Новим Зеландом, спада у земље у којима корупција практично ишчезава. Од 176 земаља оне су по најнижем степену корупције на првом месту, како је констатовано у прекјуче објављеном извештају „Транспаренси интернешенела”, у којем је Србија на незавидном осамдесетом месту. Ипак, фински професор Ари Салминен, са универзитета Васа, чија је специјалност етика у јавној управи, каже у разговору за „Политику” да се за Финску никако не може рећи да је рајска земља у којој не раде везе и привилегије. Салминен, који борави у Београду на позив Центра за безбедносне студије, открива како се са подмићивањем изборила Скандинавија, али упозорава на друге видове корупције против којих тек предстоји  рат.

 „У Финској је немогуће подмитити полицајца, тако нешто већ одавно не постоји. Ако би неко покушао да полицајцу, шалтерском службенику или професору тутне новац у џеп, како би му овај прогледао кроз прсте, и прималац, и давалац завршили би иза решетака. Понудити мито некоме у Финској било би заиста ван памети.”

Ипак, као стручњак за корупцију у јавној управи, ви нисте задовољни стањем у најмање корумпираној држави на свету?

Постоји друга врста корупције, која се још теже открива, а која, бојим се, узима маха и у Скандинавији. Кад бизнисмени финансирају одређене партије и у замену очекују од њих одређене услуге, то се у Финској назива такође корупцијом, и овај вид је кажњив по закону. У питању је узурпирање буџетских средстава, или утицање на њихове токове, па се такво понашање мора кажњавати. Управо је у току један велики судски процес због утицаја крупног капитала на политичке одлуке.

Урадили сте велико истраживање о структуралној корупцији у Финској. Шта сте открили?

У јавним службама постоји феномен који се у свету назива „мрежа старих другара” (Oldboys’ network). Поједини државни службеници су осим свог основног посла, чиновничке или функционерске позиције, умрежени у дружину која своје услуге базира на реципроцитету, захвалности, фаворизовању и тајности. Ми смо на факултету само направили модел таквог умрежавања. На медијима, омбудсманима и контролним институцијама је сада да пронађу учеснике у овој илегалној мрежи услуга и противуслуга.

Да ли имате доказа да такве дружине уопште постоје?

Ми такве доказе и не набављамо, али на основу испитивања које смо спровели на узорку од 5.000 Финаца, закључили смо да је структурална корупција узела маха и код нас. Јако је тешко доказати да је, на пример, неко из здравственог сектора припомогао специјализацији нечије жене да би му њен муж запослио рођака у пошти. Или да је неко погурао закон у парламенту зато што је претходно добио новчану или било коју другу услугу. Ипак, већина Финаца која је одговорила на наш упитник верује да је „мрежа старих другара” у јавном сектору распрострањена. И да они функционишу по нелегалним принципима који нису регулисани законом.

А када бих ја била Финкиња, да ли бих смела да поклоним свом професору флашу вотке?

Новчана вредност поклона је ограничена на одређене ниске вредности у различитим институцијама. У школама или на факултетима не дешава се да се професорима доноси флаша пића. Можете, ако баш хоћете, за Божић да ми донесете свећу или цвеће, али да то не буде превелики букет.

Како то да нордијске земље имају тако низак постотак корупције: ви и Данци сте на првом месту по искорењивању овог друштвеног зла, Шведска на седмом, Норвешка на деветом месту. Зашто друге земље ЕУ имају доста висок индекс корупције?

Скандинавија има економску основу за подупирање свог модела. На њу су надграђени принципи, законодавство и контролни механизми. У борби против конкретних случајева корупције јако је важна улога медија и истраживачког новинарства. Уз то, ми знамо да сви можемо да имамо социјалне бенефиције, само ако нема нелегалног подмићивања из буџета.

Да ли  неке општеприхваћене вредности друштва такође утичу да се корупција сведе на минимум?

Па сигурно је да поверење у институције, у правосудни систем и опште прихваћена идеја о правди спречавају корупцију друштва.

Ипак, кажете да нисте за то да се иједан модел, па ни нордијски, у борби против корупције пресликава?

Не постоји универзална дефиниција корупције, много тога зависи од  културе и традиције сваког друштва. У Србији је културолошки прихватљиво чашћавање, па је исто тако сасвим уобичајено да се државном службенику као „знак пажње” донесе поклон. Не би било фер да се земљи са сасвим другачијим економским околностима намеће било чији модел.

Ми знамо да није у реду да се службеник подмазује еврима, како би обавио свој посао, али да ли је у реду да му се поклони флаша пића за Нову годину?

Рекао бих да би и та пракса требало да се искорени. Једноставно, свако треба да ради свој посао, а посао државном чиновнику није да на радном месту прима поклоне, нити је ред да онај који је дошао да нешто обави носи кесу са поклоном. Ма какав он био.

Зорана Шуваковић

објављено: 07.12.2012.

Pocetak emitovanja testnog programa radija

Информација са 2. сједнице Скупштине општине Дервента

 30. новембра 2012. године одржана je и 2. сједница Скупштине општине Дервента новог сазива која је била радног садржаја, а Дневни ред ове сједнице утврђен је са укупно 13 тачака како је раније и постигнут договор на састанку парламентарних политичких странака.
На овој сједници је разматран и усвојен Извјештај о извршењу Буџета општине Дервента за прво полугодиште 2012. године, као и Информација о извршењу Буџета општине Дервента за првих девет мјесеци 2012. године. 
Донесена је Одлука о утврђивању пореске стопе за опорезивање непокретности на подручју општине Дервента у 2013. години у износу од 0,17 % , која је за разлику од претходне године мања за 32% јер је за 2012. годину износила 0,25 %.
Донесене су и двије одлуке о продаји грађевинског земљишта Удружењу „Велика и њени људи“ у Великој, општина Дервента и градског грађевинског земљишта путем друге лицитације Лазић Владимиру из Дервента.
Скупштина општине је на 2. сједници разматрала и  прихватила двије одлуке у нацрту и то: Нацрт одлуке о комуналној накнади и Нацрт одлуке о комуналним таксама које су упућене на јавну расправу до 25. децембра 2012. године.