Hogar strašni - Rupa!?

Veličanstevni hram diploma

LIČNI STAV

AUTOR: MILINKO BUJIŠIĆ

Poštovani studenti, ili, bolje reći, poštovani budući funkcioneri ove zemlje!

Oglasite se na www.danas.rs

Srećan sam što mi je ukazana čast da danas, kao gost predavač, održim predavanje na ovom prestižnom univerzitetu u privatnom vlasništvu, na univerzitetu koji je nadaleko čuven po ubrzanom studiranju, i po tome što nema padanja na ispitima, niti gubljenja dana, a kamoli godina. Ovo je jedan od retkih univerziteta u svetu gde više studenata diplomira nego što se upiše na studije. Možda je i ovome tajna što vas ovoliko ima i što je ovolika navala na privatne univerzitete. Naravno da sve to malo više košta, ali sve što se može platiti nije skupo. Sve pare koje date ne knjižite kao trošak već kao investiciju.

Kruži priča, u koju ja ne verujem, da je jedan student žurio na voz i tako ostao bez diplome. Nikad nije došao da podigne diplomu, niti je tražio da mu se vrate pare od školarine. Taj je ili lud ili ga je pregazio voz.

(Izvinite na ovoj maloj digresiji, mi profesori volimo digresije, ali imajući sve ovo u vidu i aktuelnu krizu u vrhu države, mogu da kažem da samo budala u današnje vreme, a takvih ima mnogo, može da fasisifkuje diplomu i da izloži javnoj blamaži - i sebe i državu.)

Ne mogu a da se sa žaljenjem ne osvrnem na vaše kolege sa državnih univerziteta, koju godinama uče sve i svašta i to što nauče nemaju gde ovde da primene, pa moraju da traže posao svuda po svetu. Ali o tome neka brinu oni koji su dozvolili rad državnih univerziteta. Na tim univerzitetima su studenti uglavnom zatrovani znanjem i ne uklapaju se u današnje tokove našeg društva. Oni uče sve i svašta po programima još iz prošlog veka. Velika greška je u tome što na državnim univerzitetima studenti moraju sve da nauče pa tek onda da dobiju diplomu, a ovde se prvo dobije diploma, pa ko smatra da mu treba neko znanje može da uču koliko hoće i kad hoće ako mu znanje za nešto bude trebalo.

Iskoristiću vašu pažnju i da demantujem naše neprijatelje koji tvrde da su veću štetu ovoj državi i narodu, u poslednjih dvadeset godina, naneli naši privatni univerziteti i fakulteti nego sve vojske koje su ovuda protutnjale, nego sve transparentne privatizacije, nego sve sprege politike i kriminala. Navodno, posledice ovakvog sticanja diploma su, dugoročno gledano, opasnije od osiromašenog uranijuma. Takođe, neprijatelji tvrde da ćete vi biti frustrirane ličnosti zbog ogromne razlike između znanjan koje imate i diplome koju posedujete.

Svoju mržnju prema ovim naučnim ustanovama hrane i pričama o ogromnoj finansijskoj šteti. Pominju milijarde i milijarde koje se isplaćuju svakom zaposlenom činovniku koji je došao do ovakve diplome, što kroz povećanje plate, što kroz veće penzije koje ih čekaju. Da je to istina, već bi neko od vlasnika na stotine ovih visokoškolskih ustanova bio u zatvoru. Ako ne ranije, a ono sada, kad nema povlašćenih i kad zakon važi podjednako za sve bez obzira kako se ko preziva, u ovom slučaju i za rektora i za studenta.

Tražim od vas da nikad ne ostanete na jednoj diplomi, nikad nemojte stati sa diplomiranjima, već dok ste u zaletu, i dok je ovako povoljna klima, gledajte da završite što više fakulteta u što kraćem roku, kako biste mogli istovremeno da obavljate veći broj funkcija. Sa dve i više diploma možete stići i do najviših funkcija u ovoj zemlji. Svakako, treba požuriti jer se ne zna do kada će sve ovo trajati.

Ja sam za samo godinu dana na nekoliko univerziteta stekao više diploma koje su mi otvorile oči i i pokazale put do uspeha i omogućile da danas ovde, na ovom važnom mestu, držim predavanje. Sav novac koji sam uložio u svoje diplome već mi se višestruko vratio. Neka vam moj primer lebdi pred očima. Za ovih nekoliko minuta koliko sam već među vama, vidim buduće predsednike države, predsednike naših skupština, naših vlada..., buduće ministre, buduće rukovodioce naših javnih državnih giganata.

Dobro je što nikoga ne vidim u privatnom sektoru, ali koliko znam, vi se i ne školujete za rad u privatnim kompanijama, koje najčešće od pojedinca iscede svu snagu i znanje, već isključivo za rad u državnom i javnom sektoru. Uostalom, u privatnim firmama vam teško stečene diplome ne bi ni priznali, već bi vam priznali samo osnovnu školu i terali bi vas da radite ponižavajuće fizičke poslove i manje bi vas plaćali.

Posebno mi je drago što niko od vas nikada neće otići da radi u nekoj stranoj državi jer vas rukovodstvo vašeg univerziteta ne sprema za rad u inostranim kompanijama. Ovakav vid školovanja najbolji je način da sae zaustavi odlivanje mozgova iz naše zemlje. Mogu da vam otkrijem jednu istinu, a to je da smo jedino u suficitu sa razvijenim zemljama u izvozu ljudske pameti i ljudske snage, a u svemu drugom smo u deficitu.

Nemojte se nikad na funkcijama oslanjati na znanje jer to je uvek loš oslonac. Oslanjajte se na vaše diplome i na ljude na funkcijma. Budite uvek okupani, obrijani i očešljani, lepo obučeni i trezni, jer nikad ne znate kad će vas neko uhvatiti i postaviti na neku državnu funkciju.

I na kraju, treba da znate da je mali prag između neznanja i znanja, između nepismenosti i pismenosti. Taj prag ste preskočili, kad ste preskočili prag na ulazinim vratima ovog veličanstvenog hrama diploma. Zahvaljujući ovom univerzitetu i njemu sličnim, mi ćemo uskoro imati najviše fakultetskih, magistarskih i doktorskih diploma po glavi stanovnika, tako da ćemo bar po nečemu biti prvi u svetu. Vreme je isteklo i ne stigoh ništa da kažem o kadrovskoj politici kod nas. Uostalom, vi znate šta je mislim o tome, a vidite koliko i ja vidim, i nema potrebe da oduzimam vaše dragoceno vreme.

Hvala na pažnji!

Autor je pisac iz Beograda

Метеорска киша изазвала експлозије, скоро 500 повређених

Снимак метеорита начињен на аутопуту од Костанаја у Казахстану до региона Чељабинск у Русији, који је данас објављен у новинама Наша Газета (Фото Бета)

МОСКВА  - Метеорска киша изазвала је јутрос експлозије у доњем делу атмосфере изнад Урала, а према најновијим званичним извештајима повређено је преко 500, углавном фрагментима стакла јер су се у појединим областима прозори на кућама распрснули.

Руска министарства тренутно дају неусаглашене информације о тачном броју повређених и хоспитализованих - министарство здравља наводи да је повређено укупно 525 људи, а да су 34 особе хоспитализоване, док министарство за ванредне ситуације истиче да је повређено преко 500 особа, а хоспитализовано 112, међу којима 80 деце, јавили су руски медији.

Људи су повреде задобили углавном крхотинама стакла са прозора који су попуцали у граду Чељабинск у истоименој области и у другим градовима на Уралу, а засад нема података да је ико повређен директно фрагментима метеорита.

Званичници истичу да се ниво радијације у региону није променио, као и да је послато 20.000 спасилаца да помогну повређенима.

Мобилне комуникације су привремено биле у прекиду, а стотинама кућа искључен је гас.

Министарство за ванредне ситуације тврди да остаци метеорита на Уралу нису пронађени, а званични представник војног округа Јарослав Рошчупкин каже да је на месту на којем се претпоставља да је пао један од фрагмената метеорита, на обали језера Чебаркуљ, пронађен кратер пречника око шест метара.

Руски председник Владимир Путин изразио је забринутост због овог догађаја, поводом ког је имао састанак са министром за ванредне ситуације Владимиром Пучковом, пренео је Итар-Тас с.

„Ситуација у вези са падом метеорита треба да нас интересује не са аспекта астрономије, мада је и то занимљиво за стручњаке, већ са аспекта обавештавања грађана о сличним догађајима, колико је то могуће”, рекао је Путин, признајући, међутим, да ефикасан систем мониторинга у Русији не постоји.

„Потребно је учинити све да би се објективно проценила штета и да се помогне људима”, истакао је Путин.

Портпарол министарства унутрашњих послова Вадим Колесњиков раније је рекао да се срушио кров једне фабрике, површине 600 метара квадратних, али да том приликом нико није повређен.

Један локални званичник министарства за ванредне ситуације рекао је да се метеор дезинтегрисао изнад Урала и делимично изгорео у атмосфери, а да су фрагменти пали на земљу у ретко насељеним пределима Чељабинске области, на 1.500 километара источно од Москве.

Очевици су навели да су видели одбљеске на небу и чули снажну експлозију која је изазвала панику међу становништвом, а на једном аматерском видео-снимку, који је емитован на руској телевизији, види се објекат који прелази преко неба око 9.20 по локалном времену, остављајући за собом дебео кондензациони траг и јак бљесак.

У овом региону данас су затворене школе и отказане представе, јер су након експлозије попуцали прозори на већини зграда, а температура се спустила до чак 18 степени испод нуле.

Засад није јасно да ли је улазак метеора у атмосферу повезан са астероидом 2012 ДА 14, који ће, како се очекује, касније данас проћи на 27.000 километара изнад земље.  

Танјуг

објављено: 15.02.2013.

PROTEST PRED VLADOM FBIH

Foto: Arhiv

SARAJEVO - Savez poljoprivrednih udruženja Federacije BiH saopćio je danas da će u srijedu, 20. februara, u 12 sati, započeti proteste ispred zgrade Vlade Federacije BiH. Iz Saveza navode da su istekli rokovi za početak pregovora o rješavanju problema svih poljoprivrednika ...

... širom Federacije BiH, te da su prinuđeni da  izađu na ulice i traže svoja prava.

- Ukoliko se desi da do ponedjeljka Vlada krene sa isplatom dugovanja, i ako na sljedećoj sjednici Vlade tačka dnevnog reda bude usvajanje plana i programa za 2013. godinu, do protesta neće doći - navode iz Saveza poljoprivrednih Udruženja FBiH.


(Vijesti.ba/Fena)

poljeinfors-bih: Сазив 5. сједнице Скупштине општине Дервента

poljeinfors-bih: Сазив 5. сједнице Скупштине општине Дервента: Предсједник Скупштине општине, Јозо Баришић, сазвао је 5. сједницу Скупштине општине Дервента за уторак, 19. фебруар 2013. године, а за Дн...

poljeinfors-bih: Почетак пројекта “Право на воду за становнике рура...

poljeinfors-bih: Почетак пројекта “Право на воду за становнике рура...: Добој, 15.02.2013. г. Почетак пројекта “Право на воду за становнике руралних подручја ” који финансира ЕУ     Уводни састанак у окв...

Kompanija Polytron predstavila prvi providni mobitel na svijetu

Tajvanska kompanija Polytron predstavila je prvi providni mobitel na svijetu.

Radi se o uređaju koji je gotovo u potpunosti napravljen od stakla. Vidljiva su samo kamera, memorijska kartica i ploča.

Uređan ima ekran osjetljiv na dodir, SIM, SD karticu, bateriju, mikrofon, ali se čini da nema operativni sistem.

Kompanija Polytron eksperimentiše s tehnologijom pod nazivom "Polyvision Privacy Glass", supstancom koja postaje providna kada električna struja prođe kroz nju.

Polytron je razvio i tehniku za ugrađivanje mikroskopskih žica u staklo, tako da su one jedva vidljive golim okom.

Zvaničnici kompanije namjeravaju dati zeleno svjetlo za prodaju providnog mobitela do kraja 2013. godine.

klix.ba

Ништа није решено јужно од Саве

ИНТЕРВЈУ: др ДЕЈВИД КЕНИН, професор Универзитета „Џон Хопкинс” (1)

Није реч само о томе да су Срби незадовољни другима, него су незадовољни и сами собом, каже доскорашњи аналитичар ЦИА

Дејвид Кенин

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Балкан сам пратио више него друге области, али не сматрам себе ’специјалистом’: више сам се бавио упоредним анализама”, каже нам на почетку разговора за „Политику” др Дејвид Б. Кенин, који се недавно после 31-годишњег стажа пензионисао као виши аналитичар ЦИА, да би постао хонорарни професор међународних односа на Факултету за напредне међународне студије Универзитета „Џон Хопкинс”. За интервју новинама морао је, по устаљеној процедури, да добије дозволу бившег послодавца, али, каже, око тога „није било проблема”. На угледном универзитету управо држи предавања о Балкану.

Како бисте упоредили данашњи Балкан са оним из деведесетих?

Регион је достигао један степен стабилности, премда је то у овом случају прејака реч, можда је адекватније рећи „равнотежу”. Нико више не покушава да ратује ни с ким, нико се више не осећа толико небезбедним у односу на неког другог да би се доводила у питање регионална безбедност.

С друге стране, по мом мишљењу, јужно од Саве, где је било Османско царство, ништа још није коначно, све је још отворено, иако се засад ништа не мења. У сваком случају, не верујем да је садашња ситуација тамо трајна, верујем да ће бити нових промена, премда се не зна које ће доћи прве.

За она подручја која су била део Аустроугарског царства, све је постављено на своје место, углавном зато што су Срби у Хрватској изгубили рат 1994–1995: победе на бојишту су и даље важне, без обзира на идеолошке изјаве које долазе са Запада.

Изузетак је Војводина, такође некад део Аустроугарске, где је главно питање њене мање или веће аутономије и положаја у Србији, које је веома компликовано и за мене као аутсајдера веома занимљиво за праћење.

Шта је по вама суштина проблема у Војводини?

То је питање у чијим је рукама новац: да ли ресурси остају у Војводини или одлазе у Београд. Војводина има веома плодну земљу, добру инфраструктуру за инвестирање и добру повезаност с централном и источном Европом, становништво је у много бољој економској ситуацији од других Срба... Проблем тамо није у односима између Мађара и Срба, то је минорно питање, у сваком случаје мање од питања односа између самих Срба.

Шта је главни проблем јужно од Саве?

Срби су највећа заједница у том подручју и све док су они и Србија незадовољни ништа није решено. Није реч само о томе да су Срби незадовољни другима, него су незадовољни и сами собом. После векова политичких, друштвених и економских промена још нису успели да стигну дотле да буду срећни са оним што је постигнуто, а то погађа цео регион.

Пажњу привлачи, као веома занимљив феномен – нови идентитет муслимана у Санџаку, подељеном између новонезависне Црне Горе и Србије, који се сада изјашњавају као Бошњаци. Изузетно је важно како ће се та заједница развијати, да ли као верска, секуларна или мешавина ова два модела. То је у сваком случају нова чињеница која ће утицати на ситуацију у региону. Да не помињемо Косово...

Како видите укупно стање демократије у региону?

Демократија, онако како је представља Запад, није само политички систем, већ и идеологија. Зато одговор на ово питање зависи од тога шта се у ствари сматра демократијом, да ли је само форма или унутрашњи садржај свих интеракција у једном друштву. Нема једне дијагнозе за све демократске форме које се развијају у региону.

Усредсредимо се онда на Србију...

Кад је реч о Србији, оно што ми је пало у очи јесте то да после прошлогодишњих избора партије које су желеле да формирају владу нису преговарале толико о политичким и програмским принципима, колико о томе која ће да добије које државно предузеће. То значи да демократија у Србији није само питање система него и шта ко контролише. Данас у Србији имате ситуацију да се министар Вучић бави питањима корупције, док премијер Дачић мора да објашњава природу својих личних контаката. Води се и дебата о томе шта је дозвољено, а шта није у односима политичара с бизнисменима. Оно што гура Вучић – да корупција буде у средишту пажње – није по себи лоша ствар, мада ће закомпликовати односе међу политичарима.

Ствара се ситуација да се свако осврће преко сопственог рамена у дилеми с ким може, а с ким не би смео да разговара. То је, са једне стране, добро јер ствари чини транспарентнијим, али с друге стране показује да још не постоје правила за односе политичких и економских лидера. Политичари у Србији су тако у улози римских конзула који би по престанку мандата одлазили у неко друго место да буду проконзули, јер им је то била гаранција да неће бити ухапшени због онога што су радили док су били на власти.

То је проблем у Србији данас, јер постоји извесна дезоријентисаност у поменутим односима, па је зато важно сагледати каква ће се правила у том погледу формулисати, правила која ће важити за све и која се неће мењати кад год се промени влада, директор неког државног предузећа, или неки олигарх из приватног сектора постане моћнији од неког другог олигарха.

Значи ли то да Србија као држава још није институционално довршена?

Слажем се, институционализације није лака нити је било кад коначно завршена, институције се мењају и у мојој земљи. Питање је, међутим, ко то усмерава, колико је то транспарентно, која врста опозиције се може развити разним променама и како се води дебата о томе. Како се доносе одлуке и колико су оне постојане: да ли су добре и важеће само док су на власти људи који су их донели или постају „институционализоване” и као такве трајни део система.

Како да се то постигне у Србији?

Нема једног пута, то ће бити дуга борба. Суштинско питање јесте да ли ће српски политичари моћи да дођу у фазу да имају поверења у транспарентност; да ли ће себи приуштити могућност да изгубе неке битке, да то сви виде и да они сами то признају, а да при томе задрже самопоуздање да ће у следећој дебати бити победници. Све док се то, као мера поверења у систем, не догоди и све остало ће бити неизвесно. А то није лако постићи.

-----------------------------------------------------------

Шта ће вам НАТО

Србија је изузетак на Балкану по томе што не жели у НАТО. Да ли је, по вашем мишљењу, то у њеном интересу?

Нисам сигуран шта би Србији значио улазак у НАТО. То не би решило питање њене безбедности; ако би имала проблема с неким суседима они би у сваком случају морали да буду решени баш с тим суседима. По мом мишљењу, питање уласка Србије у НАТО је минорно питање, нема великих последица ни у једном ни у другом случају. НАТО је уосталом много мање значајан данас него што је био на крају хладног рата, што је иначе теза која у Вашингтону није популарна.

Сутра: Косово илегално одузето Србији

Милан Мишић

објављено: 10.02.2013

ПОЛИТИКА