EU nastavak onoga za šta se Austrougarska zalagala

Tanjug | 15. 01. 2014. - 20:48h | Foto: Wikipedia | 

Evropska unija je nastavak ideje velike imperije za koju se zalagao Oto fon Habsburg, poslednji krunisani princ Austrougarske monarhije, izjavio je za list Gardijan njegov sin Karl Habsburg Lotringen.

Oto Fon Habsburg (1912-2011), poslednji krunisani princ Austrougarske monarhije

- Srećan što se Evropa razvila na način koji je on predvideo. Takvu Evropu je želeo moj otac, okolnosti su se promenile, ali mi radimo na ideji velike nacionalne pravne strukture - rekao je potomak carske porodice, istovremeno negirajući da je Austrougarska kriva za početak Prvog svetskog rata.

Karl Habsburg Lotringen, potomak carske porodice

 Prema njegovim rečima, ako neko želi na uprošćen način da gleda na situaciju, onda je pucanj u Sarajevu označio početak rata, ali Habsburg Lotringen smatra da bi do sukoba u svakom slučaju došlo par nedelja kasnije drugim povodom, zato što su već postojale tenzije između Nemačke i Rusije.

- Mnoge države su već bile spremne za sukob i glavni razlog rata je nacionalizam - smatra on.

On kaže da je njegov deda Oto fon Habsburg pokušavao da smiri situaciju, ali da su ga Srbi videli kao glavnog protivnika zbog situacije sa slovenskim narodom u Austro-Ugarskoj imperiji.

- Pokušavao je da smanji dominantan uticaj Srba među slovenskim narodima - podsetio je potomak carske porodice.

Blic

Plate dobojskih čelnika

SANJA ČAKAREVIĆ - 14.01.2014 18:50

Zakon o statusu funkcionera jedinica lokalne samouprave RS konačno je demistifikovao temu "plate funkcionera" i mnogobrojnim znatiželjnicima u Doboju dao odgovor na pitanje svih pitanja, kolike su plate gradskih otaca?

Pošto je zakonodavac utvrdio način obračuna mjesečnih primanja (tri i po prosječne plate zaposlenih u Administrativnoj službi) i uveo novi kriterijum za dodatno povećanje, broj stanovnika, sada svaki Dobojlija, pomoću papira i olovke, ili kalkulatora, može izračunati primanja funkcionera.

Lični dohodak gradonačelnika, njegovog zamjenika, predsjednika i potpredsjednika Skupštine grada do sada su imali status "državne tajne".

Malo ko je znao taj podatak (osim, naravno onih koji rade na obračunu plata), a u ovdašnjoj javnosti svojevremeno se stvorila tolika fama da se spekulisalo da dobojski gradonačelnik mjesečno prima više od 5.000 KM!

Sada se prvi čovjek Doboja može pohvaliti zavidnim primanjima, a ni predsjednik Skupštine nema razloga za nezadovoljstvo. Prostom računicom dođe se do cifre od oko 4.000 KM, odnosno 3.500 KM. Ovdje treba dodati da su to osnovna primanja, znači bez minulog rada i ostalih prinadležnosti, kao što je topli obrok, pa su ove cifre u konačnici za koju stotinu KM više.

Da li je to puno ili malo?! Zavisi iz ugla gledanja. Za nekoga ko mjesečno zarađuje minimalac od 370 KM, a radi po deset sati dnevno, ili nakon 40 godina radnog staža prima najnižu penziju od 160 KM, to je previše.

Ali kada se uporedi sa platama direktora dobojskih javnih preduzeća i ustanova, koje su u prosjeku 2000 KM, i načelnika 11 odjeljenja, ima "dušebrižnika" koji smatraju da bi plate funkcionera trebalo da budu veće.

Bilo kako bilo, zakonodavac je išao na ruku dobojskim liderima, jer osim prosječne plate od oko 800 KM (još nije zvanično objavljeno u "Službenom glasniku grada"), i broj stanovnika, kojih je po posljednjem popisu oko 77.000, je doprinio da za svoj rad budu nagrađeni pozamašnim sumama.

nezavisne.com

Брига

Vedrana Rudan: Vratite mi Jugoslaviju

KOLUMNE

A. A. 15/01/2014 17:08:00

Vedrana Rudan

ZAGREB - Ne kužim ovu frku oko Perkovića. Zašto bi ga Hrvatska morala izručiti Njemačkoj zbog zločina koji je on tamo, navodno, učinio prije Krista? Perkovića bi trebalo osuditi na smrt u Hrvatskoj zato što je Tuđmanu i kompaniji pomogao da dođu na vlast.

To što je dao, ako je dao, smaknuti nekog Đurekovića, koga briga.
Da li je Đureković bio pošten i iskren drug koji drži datu riječ? Da jest radio bi u Jugoliniji, pokojnoj Jugoliniji, živio u društvenom stanu, imao pravo na zubara, u zgradi Jugolinije, liječnika, u zgradi Jugolinije, branio bi boje Jugolinije na radničkim igrama. Možda bi u nekoj disciplini osvojio zlatnu medalju. Te su se medalje kovale u Japanu. Da je Đureković samo marljivo učio i radio imao bi pravo i na povoljan kredit, izgradio bi vikendicu, na poslu bio osam sati, djeca bi mu se besplatno školovala, u slučaju frke liječio bi se u Americi… Vratite mi Jugoslaviju.
Sjećate li se? Pamtite li Jugoslaviju? Nije bilo droge. Nije bilo dvadesetosatnog radnog vremena. Trudnicama se nisu uručivali otkazi. Kriminalci su smjeli krasti i ubijati samo izvan Jugoslavije. Doduše, za vrijeme Jugoslavije u Rijeci je živio čovjek koji bi znao na cesti glasno zatuliti: “Druže Tito Josip Broz, Ive ti je gol i bos.” Isti bi ga čas strpali u bajbokanu. Ne, ne, nikako ne, Jugoslavija nije bila demokratska zemlja. U njoj nisi smio pjevati onu Velebitu a spominjati Titovo ime uzalud bio je zločin nad zločinima. Ipak, vratite mi Jugoslaviju.
Onaj Ive, to danas vidimo, bio je provokator i lažljivac, da danas živi u Hrvatskoj revidirao bi svoje antijugoslavenske stavove. Vratite mi Jugoslaviju.
U ono vrijeme imali smo drugove poput Perkovića koji su u ime Tita i Partije šetali svijetom i ubijali neprijatelje. A danas? Koga danas hrvatski perkovići diljem svijeta ubijaju u ime Hrvatske? Hrvatska gospoda perkovići danas u Hrvatskoj ubijaju Hrvate i Hrvatice u ime Hrvatske. Otkazima, krađama, predstečajnim nagodbama, kreditima u švicarcima, kreditima u eurima, kreditima u kunama…Vratite mi Jugoslaviju.
Sjećam se, naravno da se sjećam. Tito jest na Brijonima imao paunove, slonove, onoga papagaja i kadilak. Kad naš Sanader i ostali vidoševići povremeno pogledaju dokumentarac “Kako je u životu uživao zločinac Tito” mora da se valjaju od smijeha. Slon? Papagaj? Zebre? Tokarski stroj? Zlatni sat? Život u državnim vilama. Buahahahaha! Vratite mi Jugoslaviju!
Za vrijeme Tita američki predsjednici nisu smjeli u jugoslavenske luke slati svoje ratne brodove, neka ih jugoslavenski robovi peru. U Jugoslaviji nije bilo robova. Za vrijeme Tita američki predsjednik nije tražio da jugoslavenski građani ginu u njegovim ratovima. Za vrijeme Tita mi smo protestirali protiv američkog rata u Vijetnamu i palili američke zastave. Nismo šutjeli onako kako danas šutimo kad utorkom Obama bespilotnim letjelicama ubija djecu u Pakistanu. Za vrijeme Tita američki predsjednik nije bio jugoslavenski predsjednik. Vratite mi Jugoslaviju.
Istina jest da je u mojoj pokojnoj domovini pio Kraljević Marko ali je i Šarcu vode davao. U mojoj umlaćenoj zemlji mi doduše nismo učili da je čovjek nastao kresanjem Adama i Eve ali smo učili da treba ljubiti bližnjega svoga. Ne ga klati, ne ga protjerati, ne ga mrziti do sudnjega dana. U pokojnoj zemlji, samo je u mom srcu živa, nikad mi nije palo na pamet da ću jednom živjeti u ovome u čemu živim danas. Živim u karikaturi od države a moji mi gospodari svakoga dana poručuju, tko ne krade državu osiromašuje obitelj.

VRATITE MI JUGOSLAVIJU!

(Tekst preuzet sa www.rudan.info)

(Vijesti.ba)

Хабзбург је хтео и добио рат

JЕДНО ПИТАЊЕ ЈЕДАН ОДГОВОР – ВОЛФГАНГ МАДЕРТАНЕР, генерални директор бечког Државног архива

Прво питање за генералног директора бечког Државног архива Волфганга Мадертанера, у интервјуу који „Политика” сутра у целини објављује, наравно, односило се на Први светски рат – да ли сматра да је Србија крива за Први светски рат због Сарајевског атентата.

Сарајевски атентат није био ни узрок ни разлог за Први светски рат, већ је био добродошао као повод Хабзбуршкој монархији да покрене ратну машинерију у одавно планираном правцу... Паралелно је послужио империјалистичким велесилама Европе као сигнал за отварање фронтова широм континента.

Образлажући своју тезу, Мадертанер је подсетио да је опште познато и поткрепљено документима да је Конрад фон Хеценроф (шеф аустроугарског генералштаба) безмало ултимативно захтевао од цара Вилхелма и надлежних соколова у немачком генералштабу да подрже Беч у превентивном рату или против Италије или против Србије, уколико се за то укаже прилика.

М. Казимировић

објављено: 14.01.2014. - ПОЛИТИКА