СВЕТ
ИНТЕРВЈУ: АРИ САЛМИНЕН, професор са универзитета Васа у Финској
Финска спада у земље са најмање корупције на свету, али ипак борба против ове друштвене напасти траје несмањеном жестином
Финска, заједно са Данском и Новим Зеландом, спада у земље у којима корупција практично ишчезава. Од 176 земаља оне су по најнижем степену корупције на првом месту, како је констатовано у прекјуче објављеном извештају „Транспаренси интернешенела”, у којем је Србија на незавидном осамдесетом месту. Ипак, фински професор Ари Салминен, са универзитета Васа, чија је специјалност етика у јавној управи, каже у разговору за „Политику” да се за Финску никако не може рећи да је рајска земља у којој не раде везе и привилегије. Салминен, који борави у Београду на позив Центра за безбедносне студије, открива како се са подмићивањем изборила Скандинавија, али упозорава на друге видове корупције против којих тек предстоји рат.
„У Финској је немогуће подмитити полицајца, тако нешто већ одавно не постоји. Ако би неко покушао да полицајцу, шалтерском службенику или професору тутне новац у џеп, како би му овај прогледао кроз прсте, и прималац, и давалац завршили би иза решетака. Понудити мито некоме у Финској било би заиста ван памети.”
Ипак, као стручњак за корупцију у јавној управи, ви нисте задовољни стањем у најмање корумпираној држави на свету?
Постоји друга врста корупције, која се још теже открива, а која, бојим се, узима маха и у Скандинавији. Кад бизнисмени финансирају одређене партије и у замену очекују од њих одређене услуге, то се у Финској назива такође корупцијом, и овај вид је кажњив по закону. У питању је узурпирање буџетских средстава, или утицање на њихове токове, па се такво понашање мора кажњавати. Управо је у току један велики судски процес због утицаја крупног капитала на политичке одлуке.
Урадили сте велико истраживање о структуралној корупцији у Финској. Шта сте открили?
У јавним службама постоји феномен који се у свету назива „мрежа старих другара” (Oldboys’ network). Поједини државни службеници су осим свог основног посла, чиновничке или функционерске позиције, умрежени у дружину која своје услуге базира на реципроцитету, захвалности, фаворизовању и тајности. Ми смо на факултету само направили модел таквог умрежавања. На медијима, омбудсманима и контролним институцијама је сада да пронађу учеснике у овој илегалној мрежи услуга и противуслуга.
Да ли имате доказа да такве дружине уопште постоје?
Ми такве доказе и не набављамо, али на основу испитивања које смо спровели на узорку од 5.000 Финаца, закључили смо да је структурална корупција узела маха и код нас. Јако је тешко доказати да је, на пример, неко из здравственог сектора припомогао специјализацији нечије жене да би му њен муж запослио рођака у пошти. Или да је неко погурао закон у парламенту зато што је претходно добио новчану или било коју другу услугу. Ипак, већина Финаца која је одговорила на наш упитник верује да је „мрежа старих другара” у јавном сектору распрострањена. И да они функционишу по нелегалним принципима који нису регулисани законом.
А када бих ја била Финкиња, да ли бих смела да поклоним свом професору флашу вотке?
Новчана вредност поклона је ограничена на одређене ниске вредности у различитим институцијама. У школама или на факултетима не дешава се да се професорима доноси флаша пића. Можете, ако баш хоћете, за Божић да ми донесете свећу или цвеће, али да то не буде превелики букет.
Како то да нордијске земље имају тако низак постотак корупције: ви и Данци сте на првом месту по искорењивању овог друштвеног зла, Шведска на седмом, Норвешка на деветом месту. Зашто друге земље ЕУ имају доста висок индекс корупције?
Скандинавија има економску основу за подупирање свог модела. На њу су надграђени принципи, законодавство и контролни механизми. У борби против конкретних случајева корупције јако је важна улога медија и истраживачког новинарства. Уз то, ми знамо да сви можемо да имамо социјалне бенефиције, само ако нема нелегалног подмићивања из буџета.
Да ли неке општеприхваћене вредности друштва такође утичу да се корупција сведе на минимум?
Па сигурно је да поверење у институције, у правосудни систем и опште прихваћена идеја о правди спречавају корупцију друштва.
Ипак, кажете да нисте за то да се иједан модел, па ни нордијски, у борби против корупције пресликава?
Не постоји универзална дефиниција корупције, много тога зависи од културе и традиције сваког друштва. У Србији је културолошки прихватљиво чашћавање, па је исто тако сасвим уобичајено да се државном службенику као „знак пажње” донесе поклон. Не би било фер да се земљи са сасвим другачијим економским околностима намеће било чији модел.
Ми знамо да није у реду да се службеник подмазује еврима, како би обавио свој посао, али да ли је у реду да му се поклони флаша пића за Нову годину?
Рекао бих да би и та пракса требало да се искорени. Једноставно, свако треба да ради свој посао, а посао државном чиновнику није да на радном месту прима поклоне, нити је ред да онај који је дошао да нешто обави носи кесу са поклоном. Ма какав он био.
објављено: 07.12.2012.
