Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 12.03.2016. у 22:00
Има их 78 милиона у свету и 24 часа су улоговани у нова технолошка чуда помоћу којих живе онлајн живот. До 18 године видели су око 500.000 реклама, у једној руци држе ајпод, а другом руком шаљу ММС поруке. Они не читају књиге и часописе, погледају понеки 3-Д филм или ријалити шоу, јер живе у селебрити култури у којој свако може бити звезда и живети Ворхоловски сан. Замерају им неписменост јер говоре у скраћеницама ЛОЛ, БФФ и ОМГ које само они разумеју. Реч кул„” покрива многа значења, енглеске речи и фразе увелико преплављују њихов језик, а емоцијама најчешће са„општавају” помоћу емотикона.
Визуелно их препознајемо по томе што носе протезе са цирконима, тетоваже и пирсинг на било ком делу тела „јужно” од обрва већ након успешно завршеног седмог разреда основне школе. Њима је важније да окаче слику на „Фејсбук” профилу или „Инстаграму” него да уживају у савршеном моменту. У њихову дефиницију идеалног запослења уклапа се флексибилан посао који је уз то добро плаћен.Они теже балансу посла и приватног живота – не живе да би радили, већ раде да би живели. Амбициозни су и знају шта хоће, 11. септембар их је упозорио да је живот кратак и да морају да пожуре...
Овако припаднике ипсилон генерације, рођене између 1980. и 2000. године портретише др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут, који додаје да се ови млади понекад називају и Петар Пан генерацијом зато што свесно пролонгирају период одрастања. И тај феномен останка у породичном гнезду није карактеристичан само за нашу земљу, која припада медитеранском кругу, већ и за развијене западне земље, примећује наш саговорник. Угледни амерички магазин „Тајм” је пре неколико година припаднике ипсилон генерације назвао „лењим нарцисима који још живе са својим родитељима” а обимне психолошке студије које су спроведене у САД сведоче да млади рођени након 1980. године показују далеко већи степен нарцизма него иједна генерација пре.
„У поређењу са претходним генерацијама ипсилон генерација је најсамопоузданија и најасертивнија, али уједно и најдепресивнија и најанксиознија”, тврди Џин Твенг, професорка психологије на Универзитету у Сан Дијегу у својој књизи „Ја генерација”.
Овај психолог тврди да припадници ипсилон генерације своје жеље проглашавају легитимним правима, од других очекују да им угађају и да им се прилагођавају, егоцентрични су, не трпе критику и имају смањен праг толеранције не фрустрацију.
„Ја генерацији недостаје емпатија, они су гладни пажње и зависни од непрестане стимулације због чега им све брзо досади, а њихови пријатељски и емотивни односи брзо пуцају. Према ауторитету се односе са мање поштовања, не зазиру од отказа и због тога су спремнији да кажу шта мисле, без длаке на језику. „Ипсилонци” не сматрају да су тежак рад и изграђивање сопственог карактера пут до успеха. Они траже пречицу до славе и живота на високој нози”, тврди Џин Твенг.
