petak, 12. svibnja 2017.
ponedjeljak, 8. svibnja 2017.
Фараж бесан због Макрона: Биће Јункерова марионета
понедељак, 08.05.2017. у 19:57
ЛОНДОН - Британски евроскептици гневно су реаговали на победу Емануела Макрона на председничким изборима у Француској, при чему је Најџел Фараж, један од предводника процеса иступања Британије из Европске уније, рекао да ће Макрон бити „марионета” председника Европске комисије Жан-Клода Јункера.
Истовремено, група која се залаже за напуштање ЕУ, под називом „Leave.EU”, упоредила је Макронову изборну победу са предајом Француске нацистичкој Немачкој, преноси АФП.
Британски евроскептици оцењују да је избор проевропски оријентисаног председника лоша вест за преговоре о Брегзиту, мада експерти кажу да би снажнија Европа могла да олакша преговарачки процес.
На Макронову победу песимистички су реаговали и британски медији, па тако на насловној страни британског „Дејли телеграфа” стоји: „Француска нова нада навлачи облаке над Брегзитом”.
Овај лист наводи да би се од Макрона могло очекивати да „настави са ионако оштрим ставом Француске кад је реч о Брегзиту”.
Раније данас, Макронов економски саветник Жан Писани Фери рекао је да ће изабрани председник Француске Емануел Макрон бити чврст у преговорима о британским условима за излазак из ЕУ, али неће тражити да се због тога Британија казни.
Он је за Би-Би-Си радио казао да ником није у интересу да се тешким преговорима о Брегзиту потпуно прекину везе Британије и остатка ЕУ након напуштања, указујући како постоји заједнички интерес у одржавању економских и безбедносних веза, преноси Ројтерс.
„Кажњавање? Наравно да не, али Макрон верује да је Европа део решења проблема са којима се суочавамо”, рекао је Писани.
Истовремено, представница партије Демократски покрет и посланица Европског парламента Силвија Гулар изјавила је да очекује да ће Немачка бити прва земља коју ће Макрон посетити након ступања на дужност, пренео је Тасс. (Танјуг)
četvrtak, 30. ožujka 2017.
Аrktik pozelenio
Arktik je, umjesto nekadašnje bjeline, zbog rekordnog otapanja ledenih santi prekrilo zelenilo - ova pojava rezultat je masovnog razvoja planktona ispod sve tanjih slojeva leda, pokazalo je novo istraživanje.
Fenomen je prvi put otkriven 2011. godine i naučnici zaključuju da je sve viša temperatura toliko otopila led da sada propušta svjetlost.
U časopisu "Naučni izazovi" objavljena je studija koja pokazuje da 30 odsto Arktičkog okeana propušta svjetlost, dok je prije 20 godina to bio slučaj sa samo tri ili četiri odsto.
U posljednjih nekoliko decenija došlo je do nevjerovatnog porasta temperature, tako da je ostrvo Spitsbergen sada toplije za 11 stepeni Celzijusovih nego što je to bilo između 1961. i 1990. godine.
Naučnik Kris Horvat sa Harvarda upozorava da se sloj leda na Arktiku istanjio za jedan metar u posljednjih 30 godina, što je dramatično promijenilo ekologiju tog područja.
ponedjeljak, 27. ožujka 2017.
Cigler: Treći svjetski rat je već uveliko u toku
NJUJORK - Savjetnik Savjeta za ljudska prava UN Žan Cigler ocijenio je, u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir", da je treći svjetski rat već u toku.
On je ukazao da je 54 miliona ljudi prošle godine ubijeno u ratu, umrlo od gladi, zagađene vode ili od već dugo pobeđenih epidemija.
Kaže da živimo pod svjetskom diktaturom globalnog finansijskog kapitala.
- Oligarsi 500 najvećih koncerna kontrolišu 52,8 odsto svetskog bruto socijalnog proizvoda. To je moć koju nema nijedan kralj, car, papa. Koncerni nisu pod državnom kontrolom i slijede samo jednu strategiju - maksimiranje profita. A danas su u SAD milijarderi direktno na vlasti - kazao je Cigler.
Ukazao je da je, i pored parcijalnog napretka u smanjenju žrtava siromaštva, i dalje od 7,3 milijardi jedna milijarda ljudi je permanentno izložena gladi, što je posljedica, kako kaže, "kanibalskog svjetskog poretka".
Kada je reč o Donaldu Tramp i njegovim najavama smanjenja učešća u međunarodnim organizacijama Cigler je upozorio da su SAD najveći kontributor UN, sa 26 odsto ukupnog budžeta, odnsono kod mirovnih misija učestvuju obezbjeđujući 60 odsto sredstava.
- Ako Tramp smanji finansijsko učešće UN će biti paralizovane - rekao je on.
Istovremeno izrazio je uvjerenje da Tramp neće biti četiri godine na mjestu predsjednika SAD, ocjenjujući da će uslijediti ili psihijatrijski problem ili će pritisak biti toliko velik da neće više moći da vlada.
Podnošenje ostavke, ali i izglasavanje nepovjerenja su moguće varijante, smatra Cigler.
EU u više brzina, Balkanu zapećak ili poseban status
BRISEL - Političke smjernice za preuređenje EU i izvlačenje iz krize, utvrđene na samitu u Rimu, jasno predočavaju da će nužne promjene trajati najmanje deset godina.
Time se otvara i pitanje hoće li dotad uopšte moći da se otvore vrata za učlanjenje za nove zemlje.
To je i rok u kojem EU tek treba da sagleda da li će i u kojem vidu biti u stanju da u članstvo primi, ili da utvrdi "prelazni status, neko povlašćeno partnerstvo" prije svega za Crnu Goru i Srbiju, koje pregovaraju o članstvu.
Evropski komesar Johanes Han nudi podršku EU za stvaranje jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana koje bi podstaklo ekonomski boljitak i rast regiona, mada još nije jasno kojim bi se mehanizmom to ostvarilo, a bez sumnje bi bilo potrebno više godina da se osjete prvi rezultati.
To bi značilo da zemlje regiona same u najvećoj mjeri moraju da se potrude da preurede infrastrukture, privuku zasad vrlo skromne inostrane investicije i dođu na prag Unije, tek kad njihove privrede po konkurentnosti i društva po demokratskom razvoju dođu do nivoa da unose dodatu vrijednost u Uniju, a ne da uđu kao siromašni rođaci s praznom kasom i nesređenom pravnom državom.
Berlinski proces oporavka regiona zasad je dao malo opipljivih rezultata, saglasni su i diplomate u EU u Briselu.
Španski premijer Marijano Rahoj kaže da EU sprema nešto nalik Maršalovom planu od više desetina milijardi evra za Afriku da bi se otklonili koreni siromaštva i masovne navale, bezbjednosne prijetnje imigranata Uniji.
O nekom takvom planu za Zapadni Balkan, međutim, nema pomena, iako je Zapadni Balkan takođe na udaru imigracije, a bezbjednosno odatle prijete zategnutosti i sukobi, što je i predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker uzbuđeno stavio do znanja američkom potpredsjedniku Majku Pensu.
Zemlje Zapadnog Balkana su od demokratskih zaokreta dobile više milijardi direktne pomoći od institucija i država EU, mada je od EU nametnuti model privatizacije i otvaranja tržišta, u čemu je Srbija bez razloga i nužne zaštite prednjačila, doveo do toga da je tržište regiona bilo veoma povoljno za države EU i došlo je do prelivanja trgovinskog viška od blizu sto milijardi evra u korist članica Unije.
To je značilo i manjak za države regiona, koje su morale da se zadužuju na svjetskom tržištu, pa sad ukupno, uključujući najzaduženiju po stanovniku Hrvatsku, imaju spoljni dug od preko sto milijardi evra.
Da je namjera da se napravi zaokret u razvoju i izgradnji EU veoma uzbudila mnoge članice Unije svedoči i izjava Andreja Plenkovića, premijera Hrvatske, članice EU, ali i zemlje koja je ekonomski i bezbjednosno jednom nogom na Zapadnom Balkanu, da je vlada u Zagrebu ozbiljno zabrinuta zbog plana da se ustanovi "EU u više brzina".
Plenković upozorava da "EU u više brzina", kroz brže objedinjavanje nekih članica oko ekonomskog jačanja zone evra, izgradnje evropske odbrane ili udruživanja snaga u suzbijanju terorizma i imigracije, moglo dovesti do toga da će u EU biti formirane kategorije s jedne strane slabih, a s druge moćnih zemalja koje će suštinski odlučivati "o svima i svačemu".
Zapadni Balkan je već "zapušten i zapostavljen"
Zasad je u strukturama EU tek počelo da se razmatra šta učiniti sa zapadnobalkanskim zemljama koje bi u idućim godinama sprovele sve reforme i zakucale na vrata Unije, prenijeli su izvori EU u Briselu.
Utoliko prije što je u institucijama i diplomatskim kancelarijama članica EU takođe zazvonilo zvono na uzbunu zbog opasnosti da prijeteće zategnutosti u posljednjih godina od EU "zapuštenom regionu" dovedu do sukoba i nestabilnosti koji bi neminovno ugrozili i Uniju.
Ništa, međutim, ne jamči da će razjašnjavanje toga kakav će biti pristup Zapadnom Balkanu, odnosno hoće li se region naći u zapećku, moći da uslijedi u neko dogledno vrijeme.
To je teško zamisliti u času kad nema na vidiku jasnog raspleta oko i dalje samo prigušenog sukoba među članicama Unije o ključnom pitanju da li je moguće ostvariti jedinstvo i reforme za temeljni oporavak EU, budući da neke države misle da je nužno snažnije objedinjavanje, a druge da bi, štaviše, neka ovlašćenja trebalo s institucija EU vratiti na nacionalnu ravan.
Upravo počinju teški pregovori o izlasku Velike Britanije iz članstva EU, koji su uzdrmali same temelje Unije i samo pojačali odbojnost u nemalim dijelovima građana zemalja Unije i političkim snagama prema ulasku novih zemalja u članstvo.
To je još pojačano ozbiljnim sukobom EU i Turske i zahtjevima mnogih političkih sektora i nekih vlada Unije da se prekinu ionako decenijama dugi i bez izgleda na uspjeh pregovori o članstvu s Ankarom.
Hrvatski premijer Plenković je zabrinuto predočio da bi stvaranje moćnog, bogatog kluba ili klubova unutar EU, ako bi ostale članice bile prepuštene same sebi, "samo još ojačalo antievropske pokrete u svim zemljama… a takav scenario nije nikako dobar".
Zapadni Balkan je već "zapušten i zapostavljen", jer je EU u zemljama regiona suštinski davala prednost ekipama na vlasti za koje je smatrala da znače stabilnost, ali malo je bilo podrške alternativama koje bi značile demokratski i ekonomsko-socijalni boljitak, posebno na Kosovu i u BiH.
(b92)
ponedjeljak, 6. veljače 2017.
Škotska ide prema novom referendumu?
LONDON - Škotska skoro sigurno ide prema novom glasanju o nezavisnosti nakon što London pokrene postupak izlaska iz EU, rekao je poslanik zelenih Ros Grir.
"Ja sam 85 ili 90 odsto siguran da se krećemo prema još jednom referendumu“, rekao je on danas Rojtersu.
Grir je rekao da je to zato jer je britanska vlada bila nespremna da razmotri koje bi kompromisne opcije mogle da budu otvorene za Škotsku.
"To nas stavlja u potpuno suprotstavljene položaje: možemo da budemo ili dio tvrdog Bregzita koji naginje prema Americi predsjednika Donalda Trampa ili možemo da budemo dio evropske porodice kao nezavisna država", rekao je on.
Grir je bio ključna figura kampanje za nezavisnost 2014. godine, kada su Škoti izglasali da ostanu unutar Velike Britanije.
Šest mjesta njegove stranke u škotskom parlamentu kompletira 65 mjesta koliko je potrebno vladi Škotske Nikole Stardžen za većinu.
Škoti su prošlog juna glasali da ostanu unutar EU, ali će da napuste blok jer je Britanija kao cjelina tako izglasala.
Vlada Škotske smatra da su se ispunili uslovi za drugi referendum o nezavisnosti.
Britanski premijer Tereza Mej rekla je da planira da pokrene postupak napuštanja EU do kraja marta.
Dva protesta u Bukureštu
BUKUREŠT - U Bukureštu se održavaju dva protestna skupa - na jednom se traži ostavka predjednika, a na drugom premijera.
Broj okupljenih na mitingu, ispred sjedišta vlade i kontramitingu ispred sjedišta predsjednika, znatno je manji nego prethodnih večeri kada je na ulicama rumunske prijestonice zbog sporne uredbe o korupciji bilo i do 250.000 demonstranata, konstatuje Rojters.
Ispred zgrade rumunske vlade u centru Bukurešta nalazi se oko 12.000 ljudi koji traže ostavku premijera Sorina Grindeanua i raspisivanje prijevremenih izbora.
"Vlada nam je savršeno pokazala šta može da uradi u prvih 30 dana. Zaključak: mora da ode", rekao je jedan demonstrant (30) zaposlen u bankarskom sektoru, navodi Rojters.
Dragnea je ranije izjavio da Vlada Rumunije nema razloga da podnese ostavku, jer je legitimno izabrana.
Istovremeno, ispred kancelarije predsjednika Klausa Johanisa održava se kontramiting na kojem učestvuje oko 4.000 ljudi koji ga optužuju za podstrekivanje jednonedjeljnih antivladinih protesta.
Johanis je bivši lider opozicije desnog centra koji je podržao demonstrante protiv sporne uredbe koja je prijetila da dekriminalizuje korupciju i pozvao na raspisivanje referenduma o antikorupcijskim reformama.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)