nedjelja, 11. listopada 2015.

Како научити избеглице да живе на немачки начин

Градоначелник Хардхајма поручио избеглима да врше нужду у тоалетима, да на улици не траже број телефона девојкама и не беру туђе воће и поврће

Мигранти у центру за регистрацију у Немачкој (Фото Ројтерс / Михаела Рехле)
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – И док поједини немачки политичари, попут баварског премијера Хорста Зехофера, прете да ће ускоро да почну да враћају избеглице које дођу на немачко тло, немачке власти на свим нивоима као и бројне хуманитарне организације настоје да олакшају новопридошлицама интегрисање у немачко друштво. У настојању да им приближе правила и начин живота у Немачкој, власти за избеглице организују часове језика, часове немачке културе, а деле им и различите брошуре и упутства о животу у Немачкој, што некад добија и бизарну форму.
Савезна влада је на арапски превела првих 20 чланова немачког устава и штампала га у 10.000 примерака, што је прослеђено центрима за регистрацију избеглица у покушају да помогне интеграцију људи који долазе из Ирака и Сирије.
Према речима вицеканцелара Зигмара Габријела, политичари се брину како ће се избеглице интегрисати без знања немачког језика и културе или са веома малим знањем. Он је у разговору за дневни лист „Билд” рекао да нико неће бити принуђен да одустане од своје религије или „промени свој приватни живот”, али се од новопридошлица очекује да поштују демократске вредности, укључујући раздвојеност цркве од државе, једнакост родова, геј права и слободу изражавања. Он је додао да антисемитизам неће бити толерисан.
„Код нас постоји култура слободе и одговорности, права и обавеза, од којих ми нећемо одустати”, рекао је Габријел. „Људи који дођу овде морају не само да науче немачки језик већ и правила заједничког суживота.”
Упркос томе што министри у савезној влади Ангеле Меркел јединствено пропагирају њену политику да је неопходно помоћи људима у невољи, у овој години, упоредо са рекордним бројем тражилаца азила, Немачка је забележила и рекордни број напада на избеглице. Према речима немачког министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера, у овој години досад је већ било 490 кривичних дела и напада на избегличке домове.
„То је брука за Немачку. Морамо се борити за то да се одређене ствари једноставно не смеју ни рећи ни чинити. Насиље и мржњу не смемо толерисати”, рекао је он за медијску групу Функе, додајући да је реч о, између осталог, наношењу телесних повреда, покушајима убистава и подметању пожара.
Упркос томе што у међународној јавности ови напади добијају велику пажњу и намећу утисак да већина Немаца изражава нетрпељивост према избеглицама, у реалности је другачије. На хиљаде волонтера широм Немачке учествује у хуманитарним акцијама, музичари организују хуманитарне концерте, а различите организације прикупљају гардеробу и све остале потрепштине за новопридошлих око 600.000 људи који су ове године тражили азил у Немачкој.
У настојањима да помогну у прилагођавању избеглица на живот у Немачкој, међутим, нису сви успели да буду тако „спретни” па су наишли на огроман талас критика дела немачке јавности. То се догодило градоначелнику градића Хардхајма у покрајини Баден Виртемберг на југозападу земље, који је написао писмо избеглицама у којима није штедео речи у описивању детаља живота у Немачкој, али је у опису правила добрим делом изнео и предрасуде и стереотипе који важе за избегле са Блиског истока и из Африке.
Фолкер Ром је на челу градића од само око 5.000 становника, који је међутим примио око хиљаду избеглица и сместио у бараке бивше америчке касарне. У писму који је објавио на веб-сајту града, Ром је избеглицама пожелео добродошлицу, саосећајући се са њима због тога што су многи од њих прошли страхоте, али је потом кренуо са набрајањем шта им је неопходно да не би били странци у земљи. Осим знања немачког језика, Ром је избеглицама поручио да се у Немачкој поштује имовина других те да „се не сме улазити на приватне поседе, баште и остале зграде, да се не сме брати воће и поврће које није ваше”.
„Немачка је чиста земља и требало би да таква и остане! Смеће или отпад се баца у означене контејнере или канте... У Немачкој се прво плати производ у супермаркету, а тек онда отвара”, написао је градоначелник, додајући „странцима” да „наше потребе за вршењем нужде задовољавамо искључиво у тоалетима, а не у баштама и парковима, такође ни у заклонима или скривеном жбуњу”. „Постоје јавни тоалети које могу сви да користе. После коришћење ових тоалета, уобичајено је да се оставе чисти.”
Осим овога, градоначелник је у својим, како их је насловио, „корисним инструкцијама и упутством” избеглице упозорио да не праве буку после 22 часа, да „се младе девојке осећају угрожено ако им прилазите на улици и тражите број мобилног телефона, контакт на ’Фејсбуку’ или да се њом ожените”, као и да „не возе бицикле на тротоарима, ни средином улице”.
Његова правила су изазвала талас критика људи који истичу да су она пуна предрасуда и да је избеглице приказао као лопове, прљаве људе, који спопадају девојке. Критичари су очигледно у једном тренутку и оборили интернет страницу Хардхајма, док је градоначелник Ром у разговору за ТВ Штерн истакао да је само исказао све оно што брине чланове његове заједнице.
Политички магазин „Шпигл” у свом интернет издању признаје да заиста није лако када на мање од 5.000 људи дође хиљаду избеглица из земаља које припадају другим културама, али истиче да је избеглицама могуће помоћи и на другачији начин од Ромовог, указујући на велики приручник за избеглице који су написали волонтери који потичу из различитих култура а живе већ дуго у Немачкој.
Ненад Радичевић
објављено: 11.10.2015.