Крај униполарног света

Амерички медији сматрају да је руски улазак у Сирију дебакл политике Барака Обаме јер Путин гађа и наставиће да гађа Асадове противнике, међу којима су и они које је обучавала Америка

Руски авион у сиријској бази у Лакати (Фото Спутник / Димитриј Виноградов)

Русија је наставила ваздушне војне акције у Сирији, објавивши да је извела 18 напада на исламисте, на шта су западне престонице углавном реаговале тврдећи да је Москва и трећег дана бомбардовања гађала искључиво побуњенике неповезане са Исламском државом (ИД), помажући Башару ел Асаду да остане на власти.

Кремљ је потврдио да су његова последња мета били џихадисти у северозападној и западној Сирији, то јест у Идлибу, Хами и Алепу, јавио је руски „Спутњик”. Министарство одбране је истакло да је потпуно срушило командни центар исламиста у Хами. Истовремено је руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио у Венецуели да све што се дешава сведочи да је „униполарни свет (апсолутна превласт Америке у међународним односима) престао да постоји сада када се рађају велики центри економског раста у Азији и Латинској Америци”.

Сасвим другачије мишљење изнео је државни секретар САД Џон Кери, истакавши да би руска интервенција могла да се покаже као катастрофа: „Ако су тамо да подрже Асадов режим, направили су катастрофалну грешку јер ће бити на истој страни са Асадом, Ираном и Хезболахом против свих осталих у том делу света.”

Коалиција САД, Британије, Турске, Француске, Немачке, Катара и Саудијске Арабије упозорила је Русију да престане да гађа побуњенике (који нису ИД) и цивиле и усредсреди се на џихадисте. Саопштење земаља које су на неки начин укључене у рат против ИД појавило се на сајту турског министарства спољних послова. Тиме се потврдио јаз који постоји између западних и сунитских земаља, са једне стране, и Русије, Ирана, Ирака и званичне Сирије, са друге. Последње четири земље формирале су коалицију за размену обавештајних података, али има информација да је посреди и нешто много више, то јест да су копнене трупе Техерана ушле у Сирију да би се бориле на страни снага оданих Асаду. Он се и раније ослањао на стране борце, пре свих на Хезболах, шиитску либанску групу под патронатом Исламске Републике. Владимир Путин се јуче у Паризу сусрео са француским председником Франсоа Оландом, али нису успели да постигну договор о заједничкој акцији против ИД.

Западни медији, попут Ројтерса и „Вашингтон поста”, пишу да у деловима земље које гађају Руси готово да нема припадника ИД, што доказује да је циљ Владимира Путина задржавање сиријског председника на власти, а не обрачун са организацијом која ужива неподељену осуду света.

Амерички медији сматрају да је Русија која се винула на сиријско небо доказ дебакла политике Барака Обаме. „Њујорк тајмс” оцењује да тиме што гађа Асадове противнике, које је, између осталих, тренирала ЦИА, Москва „поново успоставља Асада за вођу Сирије” и директно осујећује Обамине циљеве у региону, пре свих, одлазак Асада и долазак „умерених” снага.  

Руски авион на сиријском небу (Фото Спутник / Владимир Астанкович)

Камен спотицања између Запада и сунитских земаља, са једне стране, и Русије и Ирана, са друге, јесте останак Башара ел Асада, али линија раздвајања није тако дебела као некад: Кери и британски премијер Дејвид Камерон истичу да Асад може још неко време да влада док се не заврши транзиција, а Руси изјављују да сиријски председник свакако мора да преговара са опозицијом, али да је засад једини легитимни представник владе.

Руска интервенција је, као и она коју су против исламиста у Сирији прошле године почеле САД, покушај наметања војног решења. Док је Вашингтону било најважније да се бори против ИД, а на страни „умерених” побуњеника, дотле Путин гледа да пре свега заштити савезника који му је омогућио базу у Тартусу, једину која је Москви преостала изван простора некадашњег СССР-а. Офанзива која је почела у среду треба да Дамаску олакша рат против ИД, али и, како процењује „Вашингтон пост”, против других устаника који марширају ка сиријској обали, где Асад ужива највећу подршку становника. Освајачка армија, група која укључује неколико побуњеничких организација, укључујући Нусра фронт, повезан са Ал Каидом, и милиције које су САД обучавале и наоружавале, напредовао је ка Асадовом упоришту у Дамаску и на Средоземљу.

Ипак, поставља се питање како ће се доћи до политичког решења за земљу у којој 80 одсто становника, сунита, не подржава владу. Зато се све чешће говори о транзицији власти, с тим што Руси желе да се увере да ће и нова влада осигурати њихов останак у Тартусу и поштовање њихових интереса на Блиском истоку. Чује се и да би подела земље била прихватљива, с тим што би под контролом Дамаска било само 20 одсто територије, коју Асад и данас контролише, што је најбогатији део земље са изласком на море. 

Зашто Американци нису уништили Исламску државу

Алексеј Пушков, који је на челу спољнополитичког комитета Думе, изјавио је за француски радио да верује да ће руска ваздушна кампања трајати три или четири месеца. На „Твитеру” се осврнуо на критику Запада: „САД критикују Русију да ’не бира праве мете’ у Сирији. А шта је њих спречило да бирају праве мете уместо што годину дана бесмислено бомбардују пустињу?”

„Шпигл” – дебакл западне политике

Немачки лист пише да Европа и Америка немају права да се љуте на Кремљ јер је руска акција непосредна последица „пропале западне политике на Блиском истоку” и оклевања Запада да се бори. Сиријска опозиција је, према овом листу, расцепкана и Запад не зна на чију страну да стане.

„Дејли бист” – Руси приморали САД да са њима разговарају

„Незванично, амерички функционери кажу да их бомбардовање приморава да се договарају са Русијом. Војно, САД ће сада морати да прате руске нападе и начин на који они утичу на рат. Дипломатски, коалиција мора Русији дати место за преговарачким столом”, пише „Дејли бист”.

Ј. Стевановић

објављено: 02.10.2015.

12 чињеница које многи не знају и не желе знати о Сирији

25.09.2015 17:48 | RT

Сирија, службено "Сиријска Арапска Република", "заглавила" је у рату који траје више од четири године, данас је девастирана и уништена земља. У најбољем случају ће јој требати неколико десетaака година да се опорави.

РТ кроз 12 слика приказује другу, мање познату страну ове земље, врло различите од осталих арапских држава, која је до 2011. године била земља велике културе, гдје су муслимани, хришћани и друге етно-религијске скупине живјеле заједно и међусобно се поштивале.

1. Сирија је одувијек била отворена према друштву и западној култури као ниједна друга арапска земља.

2. Сирија је једина арапска земља са секуларним уставом. Исламски закон је протууставан.

3. Прије 2011. је Сирија била једина земља у регији без ратова и унутарњих сукоба.

4. Сирија је једина земља која је прихватила ирачке избјеглице без икакве дискриминације; политичке, вјерске или друштвене.

5. Породица сиријског предсједника Басара Ал-Асада припада алавитима, огранку шиитског ислама.

6. Пет папа је било сиријског поријекла. Вјерска толеранција је јединствена за ту земљу.

7. Око 10% становништва Сирије припада једној од многих хришћанских цркава у земљи. У осталим арапским земљама хришћанска популација броји мање од 1%.

8. У Сирији жене нису обвезне покривати ни велом, ни бурком, нити чадором. 

9. Сиријске жене у здравству и образовању имају једнака права као и мушкарци.

10. Сирија је једина медитеранска земља која је још увијек власник својих нафтних компанија, јер их влада те земље није хтјела приватизовати.

11. Сирија има нафтне резерве од 2 500 милиона барела, чија је експлоатација резервисана за подузећа у државном власништву.

12. Сирија је једина арапска земља која ништа не дугује Међународном монетарном фонду.

Orban: Podići ćemo ogradu na granici sa Hrvatskom

Piše: T.T.
Objavljeno prije 10 minuta

  

Foto: Hina

MAĐARSKA će podići ograde duž dijelova granice s Hrvatskom, izjavio je premijer Viktor Orban u intervjuu za austrijski dnevni list Die Presse, prenosi Reuters.

"Mi smo odlučili izgraditi ogradu na granici s Rumunjskom i na pojedinim lokacijama na granici s Hrvatskom," rekao je.

Mađarska je već podigla barijeru na granici sa Srbijom u dužini od 175 kilometara u nastojanju da spriječi priljev tisuća izbjeglica koje traže put prema zapadu Europe. 

Index.hr - 16.09.2015.

Kaosnamađarskojgranici:Izbjegliceprobiliogradu,čulasepucnjava,policijamlatilaljude

Piše: J.C., Hina
Objavljeno prije sat vremena

 

«»

Foto: FAH

DVADESET mađarskih policajaca i dvoje djece ozlijeđeno je u srijedu na mađarskoj granici sa Srbijom u sukobu koji je izbio nakon što se skupina migranata pokušala probiti kroz žičanu ogradu, izjavio je savjetnik premijera za sigurnost Gyorgy Bakondi.

"Za sada imamo 20 ozlijeđenih, a hitna pomoć je upravo odvezla dvoje djece u bolnicu koji su ozlijeđeni nakon što su bačeni preko sigurnosne ograde", kazao je Bakondi za javnu televiziju.

"Definitivno ćemo obnoviti i pojačati ogradu kako bismo svim dozvoljenim sredstvima zaštitili sigurnost Mađarske", dodao je.

Vladin glasnogovornik Zoltan Kovacs je ponovio da policija neće dozvoliti da se itko od migranata probije na mađarski teritorij, dodavši da srbijanske vlasti po pitanju migranata nisu danas htjele surađivati.

Srbija prozvala Mađare

Kako javlja Reuters, službeni Beograd je osudio postupak mađarske policije koja je u suzbijanju nereda na svojoj granici upotrijebila suzavac i vodene topove, ističući da je to učinjeno i na teritoriji Srbije te poručio da Mađarska "nema pravo" to činiti.

"Najstrože prosvjedujem jer je to učinjeno preko granične crte, a to niti jedna država nema pravo raditi", kazao je Aleksandar Vulin, ministar u vladi zadužen za pitanje migranata.

Vulin je rekao da je Srbija već upozoravala da je moguće da će doći do ovakve situacije, s obzirom da je veliki broj ljudi na malom prostoru, a nemaju mogućnost da zadovolje ni svoje elementarne potrebe niti da zatraže azil.

Prema najnovijim informacijama, Mađarska je na mjesto sukoba na granici uputila tri vojna oklopna vozila opremljena strojnicama.

Dvaput probijena ograda

Nekoliko stotina izbjeglica probilo je u srijedu u dva navrata ogradu na granici Mađarske i Srbije. Prvi put su izbjeglice ogradu od bodljikave žice probili oko 15 sati, zbog čega je policija upotrijebila suzavac i vodene topove, te dovela oklopna vozila i rasporedila snage opremljene za razbijanje prosvjeda.

Izbjeglice su na jednom mjestu na graničnom prijelazu "Horgoš 2" probile ogradu, te prosvjedovali i gađaju policiju plastičnim bocama.

16.09.2015.

Потписан уговор о пошумљавању вриједан 1,5 милиона КМ

15.09.2015 11:37 | Срна

Бањалука - Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Горан Зубић и вршилац дужности генералног директора Јавног предузећа "Шуме Републике Српске" Ристо Марић потписали су данас у Бањалуци Уговор о пошумљавању вриједан 1,5 милиона КМ.

Зубић је нагласио да је ријеч о наставку пројекта "Одрживо управљање шумама и шумским крајолицима", који се проводи путем Свјетске банке и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а чији су главни корисник "Шуме Републике Српске".

"Укупна вриједност пројекта је 2,8 милиона долара, а пошумљавање које је данас договорено је његова најзначајнија компонента. Ријеч је о пошумљавању 373 хектара површина лоцираних на 76 микролокација широм Републике Српске", рекао је Зубић новинарима након потписивања уговора.

Он је навео да ће планиране површине бити пошумљене са 800.000 садница смрече, бијелог бора, храста, багрема и осталих врста.

"Значај пројекта је изузетно велики за шумарство Српске у смислу подизања нових површина под шумама. Значајан је и за жШуме Српскеж које ће овим путем додатно користити расположиву радну снагу, али и ангажовати локално становништво", рекао је Зубић.

Вршилац дужности генералног директора "Шума Републике Српске" Ристо Марић рекао је да ће пројекат бити реализован током ове и наредне године.

Грчка избјегла банкрот

Грчка спасена у последњем тренутку

Договорено да се од приватизације државних предузећа формира фонд од 50 милијарди евра са седиштем у Атини, а не у Луксембургу – како је захтевала Ангела Меркел

Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Алексис Ципрас Фото АП

Од нашег дописника

Атина – Грчка је „за длаку” избегла банкрот и излазак и еврозоне и због тога ће платити превелику цену! После 17 сати преговора, одобрен јој је трогодишњи пакет помоћи од 86 милијарди евра и у оквиру њега средњорочно финансирање средствима од 35 милијарди евра, реструктурирање дуга и останак у европском друштву. Договор ће на снагу ступити тек када га одобре парламенти Грчке и европских партнера.

Премијер Ципрас је после жучне дискусије са немачком канцеларком Ангелом Меркел пристао на нагодбу да се од приватизације грчких државних предузећа и друге имовине којом држава располаже формира фонд од 50 милијарди евра са седиштем у Атини, а не у Луксембургу како је канцеларка захтевала. Тај фонд ће, у ствари, бити јемство за отплату грчког дуга од 250 милијарди евра и некаква гаранција да ће се спроводити дата обећања, чега се повериоци, поучени искуством, с правом боје. Из тог фонда ће се финансирати отплата дугова, пројекти за опоравак економије и раст привреде, али не и плате и пензије.

ММФ ће, иако је премијер Ципрас био против тога, ипак наставити да надгледа спровођење новог пакета помоћи. Партнери су ипак успели да га убеде да је такво решење боље за обе стране.

По речима председника Европског савета Доналда Туска, до договора је дошло захваљујући грчкој кооперативности. Ангела Меркел је потврдила да је питање изласка Грчке из еврозоне коначно скинуто са дневног реда, али да отпис дуга не долази у обзир и да још предстоји тежак пут пре него што се утаначи трећи пакет помоћи за Атину.

Француски председник Франсоа Оланд, који је током ових преговора одиграо врло важну улогу и био катализатор у моментима распламсавања полемика, очигледно задовољан опоменуо је парламент у Атини да до сутра мора усвојити више темељних мера за реформе и буџетске уштеде како би се кренуло у преговоре о програму кредитирања и реализовала хитна финансијска подршка за отварање банака и отплату дугова који према ММФ-у већ доспевају 20, јула, а затим нова транша у августу.

„Били смо суочени са тешким одлукама и дилемама, али споразум ће Грчкој омогућити да стане на своје ноге”, изјавио је Алексис Ципрас који зна да га тешка битка тек очекује у сопственој партији, парламенту, у Грчкој која је стрепела и истински била на рубу катастрофе...

Талас осуда се већ лагано ваља, али у свом оглашавању на „Твитеру” премијер поручује да је испунио мандат који му је дат да се кући врати са споразумом и по сваку цену спречи излазак Грчке из монетарне уније.

По повратку у Атину премијера чека разговор са коалиционим лидером Паносом Каменасом који је подржао потезе премијера, сусрет са владом и партијским саставом Сиризе где треба очекивати радикалне потезе према 17 чланова који су „минирали” Ципраса. Реч је посланицима Сиризе који су гласали „не”, два министра и председници парламента који су се уздржали и групи одсутних посланика који су на тај начин изразили своје неслагање у моменту када се одлучивало о мандату који се Ципрасу даје на преговорима у Бриселу. Најављују се измене и у влади.

Овдашњи медији су већ објавили да времена нема и да се треба навикавати на тежак пут, нове порезе, мања примања, мање луксуза и на чињеницу да су ово најтеже реформе које су икада стављене пред грађане. Детаљи ће тек „испливати”, али већ сада сви Грци знају да их чека амбициозна реформа пензионог система, либерализација привреде, приватизација електродистрибутивне мреже, реформа тржишта рада и смањење обима ненаплативих зајмова... Први корак који је услов за почетак преговора о новом пакету помоћи из Европског стабилизационог механизма јесте изгласавање током недеље пореских закона у вези са ПДВ-ом, ширење пореске основе за побољшање дугорочне одрживости пензионог система.

Радикално крило Сиризе, на чијем је челу министар енергетике Панајотис Лафазанис, који у парламенту није подржао Ципрасов предлог, поручује да је нови програм „још једно понижавање грчког народа” и да ће бити настављена борба против нехуманих мера.

Јанис Варуфакис, у изјави коју објављују овдашњи медији, признаје да је одавно имао спреман план „Б” уколико Грчка изађе из еврозоне.

Први пут, уместо уобичајених оптужби, на грчкој сцени опозиција је пристала на консензус. Лидер партије центра Потами Ставрос Теодоракис поручује да је премијер одржао обећање да се Грчка неће вратити на драхму и да ће остати у еврозони. Сада су, каже Теодоракис, на реду политичке партије и парламент који без обзира на тежину реформи и терет за народ морају да искористе шансу и обезбеде сигурну и бољу будућност.

Лидер Нове демократије Евангелос Меимаракис сматра да је Грчка добила нову шансу да покуша да поново обезбеди своје место у Европи и поручује да ће гласати за споразум.

У међувремену, грчке банке су и даље затворене, банкомати испражњени, обустављена исплата пензија. Европска централна банка није донела позитивну одлуку о повећању фонда за подршку ликвидности грчких банка, већ га је задржала на старом нивоу. Да би грчке банке добила финансијску инјекцију, чека се заседање грчког парламента у среду и усвајање тражених мера. Тек после тога, крајем недеље, ЕЦБ би могао да помогне грчком банкарском систему.

На тржишту је ситуација драматична, посебно у туризму где се очекује да због повећања ПДВ-а на 13 одсто и затварања објеката без посла остане 150.000 људи. Подизање ПДВ-а у ресторанима, према грубим проценама, довешће до затварања 10.000 објеката и отпуштања 50.000  радника.

Јасмина Павловић-Стаменић

објављено: 13.07.2015

Живимо у изобиљу, а то не видимо

Како је Зоран Петров живот на Западу заменио производњом здраве хране на првој биодинамичкој фарми у селу Велико Средиште код Вршца. – Има ли Србија шансу да опорави пољопривреду

Повратак на село почео куповином крава расе буша

Храна постаје најважнија за човечанство и претпоставља се да ће врло брзо доћи време када ће се људи делити и по томе ко шта једе. Данас када се и много богатије земље од наше тешко одупиру притиску великих светских произвођача генетски модификованог семена и хране, надомак Вршца, на око 40 хектара, Зоран Петров развија једно огледно имање на коме се производи биодинамичка храна. И није то никаква новина на просторима Србије, тако се земља обрађивала вековима. На имањима која су била самодовољна, сваштарска (производило се од свега помало, али довољно за домаћинство), без пестицида, са старим сортама семена и стоке. Биодинамичка пољопривреда развијена је у целом свету, а у Европи по производњи предњаче Немачка, Швајцарска и Француска, са имањима која здравом храном снабдевају до 300 људи.

– У Србију сам се са породицом из Норвешке вратио  2007. године, јер смо хтели да производимо храну за своју децу. Испоставило се да човек није острво за себе, па се наша првобитна намера претворила у нешто више. Данас производимо и за друге, за сада још не много, али у складу са веома строгим међународним стандардом „Деметар”, који контролише биодинамичку производњу, полако се развија наше имање које би, надам се, требало у будућности да постане пример по коме бисмо имали много таквих произвођача у Србији – почиње причу за „Политику” Зоран Петров, произвођач биодинамичке хране, који је осим у Норвешкој живео и у Швајцарској, Шведској и Аустралији где је завршио студије кинеске традиоционалне медицине.

Повратак на село почео је куповином четири краве и бика расе тиграста буша која је на нашим просторима опстајала одувек. Уследила је потрага за земљом, па куповина имања од 40 хектара у атару села Велико Средиште код Вршца. 

– Главна производња је на једном великом имању од 25 хектара, где производимо и храну за стоку. Ту осим крава и свиња расе мангулица имамо и све врсте перади, кокошке, ћурке, морке, фазане. Цела пољопривреда којом се бавим ослања се на старе расе које су издржале тест времена поред нас. Наше имање требало би да буде показно, како би то могло да се ради у Србији. Таква сваштарска имања код нас су постојала некада давно, која су у свету данас врло бројна. Није ово никаква новост, одрасли смо уз овакву пољопривреду и газдинства на којима је било свега помало за једну породицу. Данас је другачије. Тражи се само јефтина храна која нам је донела све невоље, а највише болести, а то показују и званичне статистике. То је неодрживо – прича Петров и додаје да се свет мења и људи постају свесни да ствари измичу контроли и све више им је битно шта једу и чиме хране своју децу.

Зоран Петров

Биодинамичка пољопривреда је, у ствари, производња какву су практиковали наши преци генерацијама. Она је данас само обогаћена новим знањима, али њена основна карактеристика јесте да имање, колико год је то могуће, буде самодовољно. Тешко је достићи идеалне услове и у потпуности затворити круг, али најважније је да нема употребе хемије и пестицида. Ова врста пољопривреде не може да се ради „по директиви“, мора човек да то осети и жели. Свако имање је јединствено и постоји слобода да се на њему ради по своме. На овим њивама расте и коров, јер је и он важан за имање.

Петров је, каже, нашао снагу у старим сортама. Оне имају и укус и животне снаге неопходне за складан психофизички развој. Сматра да је ненормално да човек данас парадајз, краставце, банане, цитрусе једе 12 месеци. Због тога и наше тело губи ритам. А како је и живот ритам, лако је закључити куда нас то води.

– Планирамо да направимо самоодрживо имање и развијамо герилску пољопривреду са произвођачима који ће се наслањати на нас. Дешава се да људи продају станове у градовима и иду на село. Међутим, неприпремљени су и онда потроше новац врло брзо, јер им и сељаци скупо наплаћују своје услуге. Да се не би догодило да пропадају, желимо да онима који намеравају да се баве пољопривредом пружимо могућност да дођу код нас на неколико месеци и да провере да ли је то за њих. Ако се покаже да им одговара, онда можемо и да им помогнемо. Мања имања могла би на овај начин да се удружују широм Србије.

Петров каже да је Србија златни рудник, да живимо у богатству, а не видимо сву разноврсност биљака и животиња око нас, земљу која и даље није загађена.

– На сва обећања у вези са ЕУ мој комшија сељак каже „где си видео да газда од бедника прави газду“, али ми то још нисмо разумели. Нико нам ништа неће дати, а са мало труда сами много можемо да створимо у својој земљи. Не могу да променим свет, али могу да мењам све на мом имању. Могу да бирам да ли ће се моја деца хранити здраво или ће бити килава од нездраве хране – закључује наш саговорник.

ГМО у тањиру

– Чини ми се да се у Србији све чини да се онемогући развој органске производње хране, а то је све под јаким утицајем компанија које се баве или промовишу ГМО. Данас и у земљама које су против ГМО на тањиру имате ГМО. Сваки производ који у себи има кукурузни сируп или рецимо сојин лецитин, тврдим са великом вероватноћом, јесте ГМ производ. Највише ме забрињава што су данас у Србији највећи заговорници увођења ГМО људи који су чак и у структурама власти и на неки начин су повезани са компанијама које производе ГМО. У Словенији, на пример, министар пољопривреде има за саветника за органску производњу човека који се бави органском производњом.

Здраво млеко

Када смо хтели да проверимо квалитет млека наших буша обратили смо се Катедри за биодинамичку пољопривреду Универзитета у Каселу, у Немачкој. Када смо се договарали око доношења узорка они су нас најпре упозорили да дођемо колима, а не авионом, због зрачења. Тако смо и учинили. Ујутро смо помузли краву и са два литра млека кренули за Касел. Урађене су три анализе, али оно што је нама остало најупечатљивије јесте то да је особа која је контролисала квалитет својој ћерки од три године дала млеко наше буше, и то пресно, да попије. Рекла нам је касније да је такав квалитет млека (а крава је само јела сено, јер је био децембар) имала прилике да сретне само на још неколико фарми у Немачкој. Ми сада завршавамо малу млекару и имаћемо јогурт и мање количине сира.

Охрабрити сељаке да држе стоку

Статистика показује да је у земљама у којима је број трактора по хектару мањи – већа стопа криминала,  дакле, мање је сељака који раде. За пољопривреду је својствена солидарност. У биодинамичкој производњи та солидарност је још више изражена. Желимо да охрабримо сељаке да поново држе стоку. А зашто то не би урадила и држава. Ако се у Србији, на пример, попије милион литара млека годишње, зашто не кажу треба нам толико, гарантујемо да ћемо откупити. Треба нам милион тона говедине, свињетине. Тако би то требало да ради држава, ако нам је пољопривреда, како кажу, стратешка грана. Ако ствари поставимо тако, потребни су нам и ИМТ и ИМР да покренемо и домаћу индустрију пољопривредне механизације, а не да пунимо туђе буџете куповином механизације у иностранству.

Јелица Антељ

објављено: 09.06.2015.-ПОЛИТИКА