Obilježen 90. rođendan kraljice Elizabethe II

Foto: Klix / Vijesti.ba

Ambasador Velike Britanije u Bosni i Hercegovini Edward Ferguson upriličio je večeras u Zemaljskom muzeju svečani prijem u povodu proslave 90. rođendana kraljice Elizabethe i obilježavanja 400. godišnjice smrti velikog britanskog pisca Williama Shakespearea.

Ovu godinu nazvao je važnom za Ujedinjeno Kraljevstvo podsjećajući da je kraljica Elizabetha 64 godine na čelu Velike Britanije, a na početku njene vladavine premijer je bio Winston Churchill, ističući da Velika Britanija nema specijalan dan državnosti nego slavi kraljičin rođendan.
"Ovaj događaj proslavljamo u Zemaljskom muzeju, a za mene je najsjajniji trenutak u prošloj godini bio trenutak ponovnog otvaranja Muzeja i činjenica da je dobio priliku da nastavi priču o stoljećima suživota u ovoj zemlji", kazao je ambasador, ocjenjujući da su ovakvi događaji prilika za povezivanje dvije zemlje.
Prijemu je prisustvovalo oko 600 zvanica iz političkog i kulturnog života u Bosni i Hercegovini, brojni predstavnici diplomatskog i vojno-diplomatskog kora te predstavnici nevladinih i međunarodnih organizacija u BiH.
Gosti su imali priliku pogledati film koji prikazuje kako se 400. godišnjica smrti Shakespearea obilježava u cijelom svijetu.
Kraljica je rođena 21. aprila 1926. godine i najstariji je vladajući monarh u svijetu i najdugovječniji britanski vladar.
(Vijesti.ba / FENA)

- See more at: http://vijesti.ba/clanak/307599/obiljezen-90-rodendan-kraljice-elizabethe-ii#sthash.vqubHbNC.dpuf

Šta će biti sutra, niko ne zna

Muhamed Filipović / Vijesti.ba

Mnogi ljudi koji su bili ljuti protivnici bivšeg komunističkog režima i njegove ideologije ni ne pomisle na to da je upravo politički sistem i osnova konstitucije vlasti koju je uspostavio upravo taj režim i danas osnova, izvor i metoda konstitucije vlasti u našoj zemlji, a ona je, navodno, radikalno raskrstila s komunizmom.

Oni koji su rušili komunizam kao sistem diktature poguban za ljudsku slobodu i prava uništili su mnogo dobrih strana tog sistema, ali su ostavili na snazi ključ diktature koju je komunizam provodio u višenacionalnim zemljama, a to je konstitucija vlasti po nacionalnom ključu.
Izmišljeni apsurd
U nas je čak došlo do apsolutizacije tog načela, jer je nacionalna konstitucija vlasti teritorijalizirana i svaka nacija je sebi prisvojila, silom ili dogovorom, dio teritorija na kojem ostvaruje totalnu vlast ili diktaturu, kako se naziva svaka totalna vlast njenim pravim imenom. Dakle, srušeno je sve što je bilo dobro, a u životu ostavljeno ono najgore. Tako su naši oslobodioci uništili privredu koju je komunizam izgradio, koja je dovela Bosnu i Hercegovinu u red srednje razvijenih zemalja u svijetu i otvorila joj nesmetan put razvoja i plasman na svim svjetskim tržištima.
Uspješno su uništene sve bitne tekovine stoljetne borbe radnika za njihova prava, kao što su prava na sudjelovanje u vlasništvu i upravljanju društvenim kapitalom i ta prava prenesena su na pojedine nove kapitaliste, ali one bez kapitala koji su uzurpirali javnu imovinu preko lažne privatizacije i preko noći od golja postali prebogati tajkuni. Uspješno su uništili kvalitetan obrazovni sistem koji je proizvodio sve vrste kvalificiranih ljudi, od radnika do najviših stručnjaka u oblasti nauke i tehnologije, koji su svugdje u svijetu bili rado prihvatani kao kvalitetni stvaraoci.  Također je uništen sistem socijalne sigurnosti i zaštite na radu, zatim sistem zdravstvenog i socijalnog osiguranja u kojem nije bilo moguće da neko radi, a da onaj koji ga zapošljava ne plaća sve doprinose. Nestale su u provaliji privatizacije još mnoge korisne institucije, kao što su domovi za odmor, restorani društvene ishrane i sl. koje je stvorio taj sistem.
Osobito je pomno uništen za život običnih ljudi veoma važan sistem žalbenih institucija koje su omogućavale ulaganje žalbi na odluke organa vlasti svih nivoa, pa je u narodu nastala izreka “goniću te do Titina kabineta i do Ujedinjenih nacija”, što je danas nezamislivo, budući da je vlast i institucionalno i personalno podigla zid između sebe i naroda. Kako su narodu i ljudima sva vrata do vlasti zatvorena, on je primoran na javne proteste, a vlast mu kao sagovornika šalje policiju da ga uči pameti.
Sve navedeno uništeno je u korist nekoliko hiljada ljudi koji drže svu vlast u zemlji i upravljaju potencijalima zemlje u okviru privatizacijskih procedura i prevrtanija i monopola na vlast. Rezultat tog i takvog oslobađanja od komunizma je strašno i još neizraženo nezadovoljstvo ljudi, koje se vidi u stotinama protestnih skupova i sudskih postupaka na osnovu hiljada tužbi u kojima privatizacijom i privilegiranim odlukama vlasti prevareni uzalud traže pravdu. Specifičnost naše zemlje je što mi imamo tri politička vrha koji se konstituiraju po unaprijed osiguranom pravu na vlast u regiji u kojoj djeluju. Razlog tome je činjenica da su oni koji su pobijedili komunizam ostavili na snazi samo njegovu najvažniju i za totalnu vladavinu najbitniju, a za demokratiju i ljude najpogubniju instituciju, a to je nacionalni model konstitucije vlasti izmišljen od instant pravnih stručnjaka i uvijek žednih vlasti političara.
Da bi dobro cementirali svoju vlast, izmislili su čak i apsurd o konstitutivnim narodima, kao da su nekakvi narodi, a ne historija, stvarali Bosnu, narode za koje niko živi, osim političkih i naučnih špekulanata, ne zna šta zapravo znače i kako mogu funkcionirati u historiji našeg vremena i u odnosu na demokratska načela univerzalne osnove konstitucije vlasti koja se  temelji na građaninu
Održavanje napetosti 
Građanin države je konstituent i države i vlasti i to je načelo deklarirano u svim najbitnijim dokumentima stvaranja modernih država građanskog društva. Samo što je u komunizmu, kojemu je sistem konstitucije vlasti po nacionalnom ključu trebao zbog kontrole narastanja nacionalizma, ta konstitucija bila pod vrhovnom kontrolom nenacionalnog komunističkog političkog vrha, a kod nas ima onoliko vrhova koliko se nacionalnih stranaka i njihovih lidera dočepa vlasti i sebi stvori državicu na leđima građana držeći te svoje nacionalne građane pod kontrolom, održavanjem napetosti zbog navodne opasnosti koja im prijeti od drugih nacija s kojima inače žive, žele da žive i moraju da žive zbog logike geografije i historije koja ih je tako razmjestila.
Pokušaji da se takav razmještaj promijeni donijeli su genocid i to će uvijek da se dogodi kad god nacionalni kriterij bude odlučivao o bitnim pitanjima ustrojstva i odnosa u državi. Građana i građanskih prava u tom konceptu konstitucije vlasti nema i oni i predstavljaju quantite negligeable, nešto kao Sejdić-Finci.  Svi mi ovdje imamo egzistenciju u kojoj ispred nas kao obilježje i neka vrsta kvalifikacije za pravo na život idu odrednice koje sam vjere, koje sam nacionalnosti, kojoj nacionalnoj stranci pripadam i za koga glasam, iz čega se deriviraju sva ionako oskudna prava naših ljudi. Nije onda čudo da u situaciji oskudnosti svih prava, oskudnosti u pravu na posao, na adekvatnu i isplaćenu zaradu, na dobro školovanje, na kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu i na pravo da u bilo kojem obliku učestvujem u upravljanju svojom sudbinom, osim da zapamtim kako znam za koga moram da glasam da bih preživljavao, nema ni govora o slobodi, ljudskim pravima i demokratiji i da se ovdje radi o iskorištavanju rata i velike tragedije koju smo preživjeli da bi se učvrstio i ovjekovječio jedan nečovječan sistem vladavine čiju osnovu čini nacionalna pripadnost koja više nije privatno svojstvo i izbor individue, nego koja je uzdignuta na pijedestal historijske i apsolutne vrijednosti nad kojom bdiju njeni čuvari, a kojoj pripadaju sva prava, uključujući i pravo vlasništva na teritorij.  Zemlja više nije ni opće dobro ni Božija, nego je hrvatska, srpska ili bošnjačka, pa se u nas zemlja krsti ili proviđa raznim nacionalnim simbolima kao znakovima tog vlasništva, što je užasno i kao ideja, a kamoli kao način političkog djelovanja u jednoj iole demokratskoj zemlji.
Ovaj izrazito desni pravac kretanja naše političke strukture se vidi i objavljuje u javnom govoru u kojem niko ni ne spominje građanina, nego se svako obraća Bošnjacima, Srbima, Hrvatima, dok drugi ne postoje, odnosno postoje kao klijenti prvih, a prvi su reprezentirani svojim predstavnicima koji imaju pravo kurative nad njima, tj. brinu se za njih kao socijalnu i političku nedonoščad, pa se sve ipak vidi i razabire budući da, kako reče Karl Kraus, “jezik uvijek izda svog lažljivca”. Možemo s rezignacijom reći: “Šta možemo, živimo u vremenu velikih laži i vladavine lažnih ljudi, kad bismo tu vrstu rezignacije mogli izdržati. Do sada smo nekako izdržavali, ali šta će biti sutra, niko ne zna”
Stavovi izrečeni u ovom tekstu održavaju autorovo lično mišljenje ali ne nužno i stavove portala.
(Vijesti.ba / Avaz)

Ђоковић у Индијан Велсу исписао историју

понедељак, 21.03.2016. у 13:29

Новак Ђоковић (Фото АП)

ИНДИЈАН ВЕЛС– Најбољи тенисер света Новак Ђоковић освајањем рекордне пете титуле на Мастерсу у Индијан Велсу исписао је историју „белог спорта” и поставио лествицу тако високо да је питање хоће ли ико икад моћи да му парира.

Талентовани Канађанин црногорског порекла Милош Раонић у финалу је изгледао као талентовани јуниор, резултат 6:2, 6:0, најбоље илуструје доминацију која одавно није виђена и која ће, по свему судећи, потрајати.

Осим што је пети пут подигао трофеј у Калифорнији и оборио рекорд Роџера Федерера, који је титулу освајао четири пута, Ђоковић се освајањем 27. Мастерса изједначио са Рафаелом Надалом и слободно се може рећи да је само питање дана кад ће у тој категорији постати најбољи у историји.

АТП: Ђоковић повећао предност, напредак Троицког

ЛОНДОН – Први тенисер света Новак Ђоковић повећао је предност на најновијој АТП листи после одбране титуле на турниру у Индијан Велсу.
Ђоковић је после петог трофеја у калифорнијској пустињи задржао 16.540 бодова, али је Британац Енди Мареј у односу на претходни ренкинг изгубио 315 поена и сада има 8.370, као и трећепласирани Роџер Федерер који има 600 мање (7.695).
Од четврте до 10. позиције није било промена, пошто редом иду Стан Вавринка, Рафаел Надал, Кеи Нишикори, Томаш Бердих, Давид Ферер, Жо Вилфред Цонга и Ришар Гаске.
Виктор Троицки напредовао је за два места и сада је 21. са 1.580 бодова, а од осталих српских тенисера Душан Лајовић је пао за два корака на 70. позицију (733), као и Филип Крајиновић (568) за пет и сада је 102.
Поредак 20 најбољих на свету:
1. (1.) Новак Ђоковић (Србија) 16.540 бодова
2. (2.) Енди Мареј (Велика Британија) 8.370
3. (3.) Роџер Федерер (Швајцарска) 7.695
4. (4.) Стан Вавринка (Швајцарска) 6.405
5. (5.) Рафаел Надал (Шпанија) 4.990
6. (6.) Кеи Нишикори (Јапан) 4.070
7. (7.) Томаш Бердих (Чешка) 3.810
8. (8.) Давид Ферер (Шпанија) 3.505
9. (9.) Жо-Вилфред Цонга (Француска) 3.130
10. (10.) Ришар Гаске (Француска) 2.795
11. (12.) Марин Чилић (Хрватска) 2.725
12. (14.) Милош Раонић (Канада) 2.650
13. (11.) Џон Изнер (САД) 2.585
14. (13.) Доминик Тим (Аустрија) 2.510
15. (18.) Давид Гофан (Белгија) 2.290
16. (17.) Гаел Монфис (Француска) 2.130
17. (15.) Кевин Андерсон (Јужна Африка) 2.020
18. (17.) Роберто Баутиста Агут (Шпанија) 1.935
15. (18.) Давид Гофан (Белгија) 2.290
19. (19.) Жил Симон (Француска) 1.810
20. (20.) Бернард Томић (Аустралија) 1.670

Иза Србина и Шпанца је Роџер Федерер са 24 титуле, а потом следе Иван Лендл са 22, Џон Мекинро са 19 и Џими Конорс и Андре Агаси по 17, док је рецимо Енди Мареј својио „само” 11.

Уједно, Ђоковић је од јутрос у историји АТП листе, пошто се први пут догодило да светски број 1 има више поена него другопласирани и трећепласирани заједно, односно, предност је већа од 8.000 поена. Ђоковић води са 16.540 бодова, док Федерер и Мареј имају заједно 16.065 , Швајцарац 8.370, а Британац 7.695. За сада је 191 недељу на врху и биће ту још дуго.

Српски тенисер је у Индијан Велсу освојио 62. титулу у каријери, 11 на грен слемовима, што му тренутно доноси девето место у Опен ери, до сада је остварио 708 победа и зарадио скоро 100 милиона долара, само од турнира, прецизније 97.171.248.

Ђоковићеви навијачи и поштоваци онога што ради, на друштвеним мрежама, мало у шали, а мало у збиљи, кажу да његовим ривалима све више понестаје самопоуздања и да све теже проналазе мотив, јер је српски ас стално неколико корака испред.

Чак и медијски притисци, пре свега из Велике Британије, укључујући и данашњу „измишљену аферу око коментара на зараде тенисерки” не утичу на Ђоковића, пред којим је, упркос свему што је постигао, свакако, најважнији период у каријери.

Већ у Мајамију може да постане најбољи на Мастерсимна, потом следи сезона на шљаци и његов, за сада, недосањани сан, освајање Ролан Гароса, па најдражи турнир Вимблдон, Олимпијске игре у Рију, где жели злато за Србију....

Ту негде између је Дејвис куп, дуел са Британцима у Београду, па у августу „проклети Синсинати”, једини Мастерс који није освојио и на којем је чак пет пута изгубио у финалу.

Ђоковић о зарадама: Дивим се женама у тенису, али....

Најбољи тенисер света Новак Ђоковић, после освајање рекордне пете титуле на Мастерсу у Индијан Велсу, ни крив ни дужан, нашао се у средишту расправе око једнакости награда мушкараца и жена на турнирима.

Многи светски портали, посебно британску, опширно се баве овом темом, неки оптужују Ђоковића за сексизам, док други сматрају да је његова изјава одмерена и што је најважније искрена.

Први је прашину подигао директор турнира Реј Мур изјавом да се „женски тенис шлепа уз мушки и да би тенисерке требало да се захваљују што су рођени Федерер и Надал, пошто су они носили овај спорт”, а онда се многима није допао Ђоковићев одговор на исто питање.

„Жене заслужују дивљење за оно што раде, а једнаки наградни фондови били су главна тема у тенису у претходних седам-осам година. Био сам део тог процеса и разумем колико је снаге и енергије WТА уложио како би се дошло до тога. На томе им аплаудирам, најискреније. Са друге стране, мислим да би АТП морао да се бори за више јер статистике показују да на мушким мечевима има много више гледалаца. То је један од разлога зашто бисмо можда ми требало да будемо више награђени”, изјавио је Ђоковић.

На конкретно питање да ли био наградни фондови требало да буду исти, да је он у позицији да одлучује, Ђоковић је рекао.

„Мој одговор је и да и не. Жене би требало да се боре за оно што заслужују, као и ми. Постоје подаци – ко привлачи виШе пажње, гледалаца, ко продаје више карата и такве ствари. На основу тога би средства требало да буду правилно распоређена”, констатовао је најбољи тенисер света и потврдно одговорио на следеће питање да ли би жене требало да буду више награђене, ако истраживања кажу да њихови мечеви привлаче већу пажњу.

Ђоковић није желео даље „увлачење у дискусију” и поновио је да он не би био ту где јесте да није било једне жене, његовог првог тренера Јелене Генчић, рекао је да гаји огромне поштовање према женама у спорту и њиховом одрицању да би биле успешне.(Танјуг)

У ПОТРАЗИ ЗА ПОШТЕНИМ И ПОДУЗЕТНИМ

ФОНДАЦИЈА МОЗАИК У ПОТРАЗИ ЗА ПОШТЕНИМ И ПОДУЗЕТНИМ МЛАДИМ ЉУДИМА

Отворен јавни позив за улазак у М-Зону друштвеног подузетништва

Овогодишњим јавним позивом у М-зону друштвеног подузетништва, од 14.03. до 14.04.2016. године, Фондација Мозаик позива младе од 17 до 35 година из цијеле Босне и Херцеговине да осмисле друштвену иновацију која нуди нова и боља рјешења за старе проблеме, чини то за опште  добро и укључује и оснажује све оне којих се тај проблем тиче.

100 најбољих друштвено иноватовних пројеката ће бити финансирано у износу од по 3.000 КМ. Млади људи који поштено проведу пројекат и имају потенцијал за друштвено подузетништво добиће и  техничку, менторску те финансијску подршку да развију властити друштвени бизнис. Тако ће млади људи који су наша будућност, учинити нашу земљу бољим мјестом и постати узор другим младим људима.

Јавни позив је отворен од 14.03. до 14.04.2016. године за регистрацију путем  Фондација Мозаик или директно на  http://www.m-zone.study/login/index.php

Генерација којој је украдена будућност

МЛАДИ У СРБИЈИ И СВЕТУ

Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 12.03.2016. у 22:00

Фото Ројтерс

Има их 78 милиона у свету и 24 часа су улоговани у нова технолошка чуда помоћу којих живе онлајн живот. До 18 године видели су око 500.000 реклама, у једној руци држе ајпод, а другом руком шаљу ММС поруке. Они не читају књиге и часописе, погледају понеки 3-Д филм или ријалити шоу, јер живе у селебрити култури у којој свако може бити звезда и живети Ворхоловски сан. Замерају им неписменост јер говоре у скраћеницама ЛОЛ, БФФ и ОМГ које само они разумеју. Реч кул„” покрива многа значења, енглеске речи и фразе увелико преплављују њихов језик, а емоцијама најчешће са„општавају” помоћу емотикона.

Визуелно их препознајемо по томе што носе протезе са цирконима, тетоваже и пирсинг на било ком делу тела „јужно” од обрва већ након успешно завршеног седмог разреда основне школе. Њима је важније да окаче слику на „Фејсбук” профилу или „Инстаграму” него да уживају у савршеном моменту. У њихову дефиницију идеалног запослења уклапа се флексибилан посао који је уз то добро плаћен.Они теже балансу посла и приватног живота – не живе да би радили, већ раде да би живели. Амбициозни су и знају шта хоће, 11. септембар их је упозорио да је живот кратак и да морају да пожуре...

Овако припаднике ипсилон генерације, рођене између 1980. и 2000. године портретише др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут, који додаје да се ови млади понекад називају и Петар Пан генерацијом зато што свесно пролонгирају период одрастања. И тај феномен останка у породичном гнезду није карактеристичан само за нашу земљу, која припада медитеранском кругу, већ и за развијене западне земље, примећује наш саговорник. Угледни амерички магазин „Тајм” је пре неколико година припаднике ипсилон генерације назвао „лењим нарцисима који још живе са својим родитељима” а обимне психолошке студије које су спроведене у САД сведоче да млади рођени након 1980. године показују далеко већи степен нарцизма него иједна генерација пре.

„У поређењу са претходним генерацијама ипсилон генерација је најсамопоузданија и најасертивнија, али уједно и најдепресивнија и најанксиознија”, тврди Џин Твенг, професорка психологије на Универзитету у Сан Дијегу у својој књизи „Ја генерација”.

Овај психолог тврди да припадници ипсилон генерације своје жеље проглашавају легитимним правима, од других очекују да им угађају и да им се прилагођавају, егоцентрични су, не трпе критику и имају смањен праг толеранције не фрустрацију.

„Ја генерацији недостаје емпатија, они су гладни пажње и зависни од непрестане стимулације због чега им све брзо досади, а њихови пријатељски и емотивни односи брзо пуцају. Према ауторитету се односе са мање поштовања, не зазиру од отказа и због тога су спремнији да кажу шта мисле, без длаке на језику. „Ипсилонци” не сматрају да су тежак рад и изграђивање сопственог карактера пут до успеха. Они траже пречицу до славе и живота на високој нози”, тврди Џин Твенг.

Kuku lele!

Barcelona iz vazduha