Бугарски је навела да се осим у сточној храни афлатоксин може јавити и у лешницима, бадемима, пистаћима, пиринчу, а да потрошачи нису сасвим сигурни ни чиме се третира воће
Enlarge
БЕОГРАД: Произвођачи млека из Војводине договорили су се да набаве фиксаторе микотоксина и поручили да је млеко које се производи на њиховим фармама безбедно и може се пити.
Представници Централне асоцијације произвођача млека Војводине (ЦАПМВ) су на конференцији за новинаре у Београду рекли да су се са млекарама договорили да набаве апсорбенсе и фиксаторе и поделе их свим произвођачима који их немају, или нису у могућности да их купе.
Председница асоцијације Сања Бугарски рекла је новинарима да се претходних дана откуп млека обављао уообичајено, али да су јутрос добили информацију да неке млекаре, међу којима је и Сомболед, омогућавају произвођачима да испоруче само 50 одсто произведеног млека.
"Очигледно је да ћемо тек имати последице, а колике ће оне бити за већ урушену производњу то ћемо тек видети", рекла је она.
Бугарски је напоменула да ће млекаре набавити фиксаторе и помоћи произвођачима који нису у могућности да их купе, а који помажу да се у року од 96 сати из организама животиње излуче токсини, како не би завршили у млеку.
Бугарски је указала да су представници те асоцијације још раније покушавали да разговарају са представницима ресорног министарства о проблемима са којима се произвођачи млека суочавају, али да "за њихове проблеме нема слуха ни садашње, а да га није имало ни министарство у претходној влади".
Како је казала Бугарски, још од лета прошле године тражили су разговоре са представницима министарства, будући да постоје бројни проблеми због суше, исплате регреса, премија за млеко, али да до разговора није дошло.
Бугарски је навела да се осим у сточној храни афлатоксин може јавити и у лешницима, бадемима, пистаћима, пиринчу, а да потрошачи нису сасвим сигурни ни чиме се третира воће и шта се налази у другој храни која се увози.
"Наша деца пију млеко које производимо на нашим фармама, јер знамо чиме и како хранимо своје животиње и млеко које потрошачи пију у Србији није ни за један одсто лошије од млека из европских земаља кад су у питању афлатоксини и може се слободно пити и користити", саветовала је Бугарски.
Она је напоменула да је важећи правилник до пре две године био у складу са регулативама које су дозвољавале 0,5 јединица афлатоксина у литри млека, што је био случај и ЕУ до 2000. године.
Представници ЦАПМВ су на конференцији рекли да проблем који је настао услед афлатоксина личи "на политичку утакмицу за скупљање политичких поена".
Такође су указали на проблем из октобра прошле године, када је кукуруз који је требало да се извезе, а за који се испоставило да је био афлатоксичан, враћен у Србију и завршио у мешаоницама, односно силосима произвођача.
Такође су рекли да нико од надлежних органа ни служби то није објаснио и да би "сви у ланцу требало да сносе моралну и материјалну одговорност за то".
Председник скупштине ЦАПМВ Дејан Трајковић рекао је да нема места паници и да би " грађани требало да схвате да је ово политичка игра и да ситуација треба да се стиша у најкраћем могућем року".
"Држава не штити наше потрошаче и прерађиваче...Питамо се да ли је ово политичка игра, игра разних лобиста, трговачких или увозних", рекао је он и напоменуо да је протеклих година смањен број сточних грла и да би, ако се овако настави ускоро могло да дође до још већег смањења.
Представници асоцијације су навели и да су произвођачи због суше суочени са бројним проблемима и да имају храну за стоку која је довољна за шест месеци, а да су за остале месеце принђени да купују.
Они су рекли да највећиу одговоност за новонасталу ситуацију треба да носе Министарство пољопривреде, Покрајински секретаријат и Завод за заштиту биља.
Такође су указали и да је лоше и проблематично то што до сада у Србији није основана лабораторија за анализу млека. Танјуг
Представници Централне асоцијације произвођача млека Војводине (ЦАПМВ) су на конференцији за новинаре у Београду рекли да су се са млекарама договорили да набаве апсорбенсе и фиксаторе и поделе их свим произвођачима који их немају, или нису у могућности да их купе.
Председница асоцијације Сања Бугарски рекла је новинарима да се претходних дана откуп млека обављао уообичајено, али да су јутрос добили информацију да неке млекаре, међу којима је и Сомболед, омогућавају произвођачима да испоруче само 50 одсто произведеног млека.
"Очигледно је да ћемо тек имати последице, а колике ће оне бити за већ урушену производњу то ћемо тек видети", рекла је она.
Бугарски је напоменула да ће млекаре набавити фиксаторе и помоћи произвођачима који нису у могућности да их купе, а који помажу да се у року од 96 сати из организама животиње излуче токсини, како не би завршили у млеку.
Бугарски је указала да су представници те асоцијације још раније покушавали да разговарају са представницима ресорног министарства о проблемима са којима се произвођачи млека суочавају, али да "за њихове проблеме нема слуха ни садашње, а да га није имало ни министарство у претходној влади".
Како је казала Бугарски, још од лета прошле године тражили су разговоре са представницима министарства, будући да постоје бројни проблеми због суше, исплате регреса, премија за млеко, али да до разговора није дошло.
Бугарски је навела да се осим у сточној храни афлатоксин може јавити и у лешницима, бадемима, пистаћима, пиринчу, а да потрошачи нису сасвим сигурни ни чиме се третира воће и шта се налази у другој храни која се увози.
"Наша деца пију млеко које производимо на нашим фармама, јер знамо чиме и како хранимо своје животиње и млеко које потрошачи пију у Србији није ни за један одсто лошије од млека из европских земаља кад су у питању афлатоксини и може се слободно пити и користити", саветовала је Бугарски.
Она је напоменула да је важећи правилник до пре две године био у складу са регулативама које су дозвољавале 0,5 јединица афлатоксина у литри млека, што је био случај и ЕУ до 2000. године.
Представници ЦАПМВ су на конференцији рекли да проблем који је настао услед афлатоксина личи "на политичку утакмицу за скупљање политичких поена".
Такође су указали на проблем из октобра прошле године, када је кукуруз који је требало да се извезе, а за који се испоставило да је био афлатоксичан, враћен у Србију и завршио у мешаоницама, односно силосима произвођача.
Такође су рекли да нико од надлежних органа ни служби то није објаснио и да би "сви у ланцу требало да сносе моралну и материјалну одговорност за то".
Председник скупштине ЦАПМВ Дејан Трајковић рекао је да нема места паници и да би " грађани требало да схвате да је ово политичка игра и да ситуација треба да се стиша у најкраћем могућем року".
"Држава не штити наше потрошаче и прерађиваче...Питамо се да ли је ово политичка игра, игра разних лобиста, трговачких или увозних", рекао је он и напоменуо да је протеклих година смањен број сточних грла и да би, ако се овако настави ускоро могло да дође до још већег смањења.
Представници асоцијације су навели и да су произвођачи због суше суочени са бројним проблемима и да имају храну за стоку која је довољна за шест месеци, а да су за остале месеце принђени да купују.
Они су рекли да највећиу одговоност за новонасталу ситуацију треба да носе Министарство пољопривреде, Покрајински секретаријат и Завод за заштиту биља.
Такође су указали и да је лоше и проблематично то што до сада у Србији није основана лабораторија за анализу млека. Танјуг
