„Битка за Украјину, бесмислена и без резултата, коју Русија и Запад воде већ више од две деценије, ушла је у своју најдеструктивнију фазу”, написао је ових дана руски лист „Ведомости”. „У протеклим месецима Русија, ЕУ и САД непрекидно подижу улог у украјинској стратешкој игри, тако да су већ доспели до ивице политичке кризе која би на дуже време могла да поремети њихове међусобне односе.”
Ипак, све су гласнији позиви да се неко умеша у украјинску драму у којој већ има погинулих, а центар Кијева је претворен у бојиште.
Према писању „Вашингтон поста”, Запад је дужан да Украјину извуче из ланаца у које ју је везао руски председник Владимир Путин. Под „ланцима” се, вероватно, подразумева 15 милијарди долара које је Москва обећала Кијеву, и већ почела да исплаћује, као и драстично снижење цене природног гаса којим Русија снабдева украјинску индустрија и домаћинства.
Јавио се и последњи председник Совјетског Савеза Михаил Сергејевич Горбачов апелом великим силама да учине све што могу да смире Украјинце.
За мир и демократију у бившој совјетској републици залаже се и ЕУ, али без правог плана како то да оствари без учешћа Русије и оних Украјинца који су наклоњени бившој совјетској матици.
И док народ на улицама Кијева пали аутомобилске гуме, гута сузавац и по сопственим леђима осећа тежину удараца гумених палица које ревносно користе припадници „Беркута”, јединице за разбијање демонстрација, позиви на мешање споља могли би опасно да помуте односе у троуглу Москва–Брисел–Вашингтон. То тешко да би био добар лек за санирање украјинске „болести”.
У том смислу изјаснили су се и у руском министарству иностраних послова и у Државној думи оценом да би се у таквом уплитању сукобили интереси разних сила који нису засновани на историјским, културним или економским основама, већ искључиво на политичким и стратешким амбицијама.
А да је управо тако, сведочи податак да су и ЕУ и САД запретиле Украјини да ће, ако се догађаји буду одвијали као до сада, раскинути дипломатске односе са Кијевом, па чак и увести економске санкције. То свакако није пут да се Украјина извуче испод утицаја Москве. Ако Брисел до сада није био спреман, или није у могућности, да Украјину озбиљније финансијски подржи на путу европских интеграција, увођењем санкција на тај пут би дефинитивно била спуштена непрелазна рампа.
У овој игри несумњиво је да ни у Москви, ни у ЕУ, ни у САД не воде претерано рачуна о онима који сваке вечери на температури од минус 10 степени дижу у Кијеву бране од крша и камионских гума, пале ватре, чупају уличну коцку излажући се шок-бомбама, сузавцу, па и могућности да буду убијени.
Великима је само важна победа у овој игри због стратешке важности Украјине, њеног положаја, 46 милиона становника, великог природног богатства.
Кратко примирје које је уведено у четвртак и разговори представника опозиције са представницима власти који су вођени у парламенту, нити су дали конкретне резултате, нити могу преко ноћи да избришу гнев који се накупио у народу. У преговоре који су донели какво-такво смирење не верују ни представници опозиције, ни власт, ни демонстранти.
Део Украјинаца је уверен да их је председник Виктор Јанукович издао тиме што је одбио да потпише договор о придруживању са ЕУ. Питање је, међутим, да ли је он уопште добио адекватну понуду. Земља му је у економском, политичком па и социјалном расулу. Превазилажење садашњег стања тражи огромна финансијска улагања, и то из иностранства.
Ипак, највећа претња по Украјину могла би да буде етничко и верско раслојавање. На Криму су се већ се изјаснили да неће признати власт коју би евентуално могла да успостави опозиција у Кијеву. У том смислу упутили су позив и јужним и источним областима Украјине да се уједине уколико би у престоници дошло до насилне промене власти.
„Сваки дан протеста које опозиција организује у центру Кијева само потврђују да земља срља у пропаст а да је коначна катастрофа главни циљ ’мајданске технологије’, изјавио је за Итар-Тас председавајући парламента Аутономне Покрајине Крим Владимир Константинов, мислећи на Мајдан, главни трг у Кијеву.
Он одлучно напомиње да ће, уколико дође до промене власти, Крим, као аутономна покрајина наставити да функционише према сопственим законима. „Решења Мајдана на Криму неће проћи”, тврди Константинов.
То је најава могућег цепања земље.
објављено: 27.01.2014.-ПОЛИТИКА
