Srećna vam Nova 2016. godina!

Aleksandar Popadić: Nevidljivost alternative i neophodnost iste

Portal Derventa Cafe se ograđuje od stavova iznesenih u kolumnama. Izneseno mišljenje i stavovi ne predstavljaju stavove redakcije i portal nije odgovoran za eventualnu štetu prouzrokovanu istim.

Demokratija bez građanskog, demokratskog duha, bez odgovornosti, principa, opšteg interesa. Neki ga zovu i nacionalni, može se i tako nazvati, ali to je kod nas nešto sasvim drugo, konotativno do zla boga. Demokratija srpske palanke, kolektivne nesvijesti, total(itar)nog kolektivizma javnog diskursa. Isključivost, blokovska podjela. Svakodnevnica čiji smo svjedoci.

Češće objekti, a subjekti eventualno svake dvije godine. Dobro, možda dobijemo priliku da još koji put vanredno postanemo subjekti referendumskih egzibicija.

Politika je postala sama sebi svrha. Politika osvajanja vlasti, dobijanja izbora, svake dvije godine. Partija je jedini institucionalni okvir, uz materijalnu ili nematerijalnu korist. Sve ostale institucije obesmisliti partijašenjem, kumovskim i rodbinskim vezama.

Koliko god naša javnost bila polarizovana, nekako je uvriježeno mišljenje među građanima, da je najčešća asocijacija na institucije – veza, porodica, partija, korupcija, nepotizam. I kod ”jednih” i kod ”drugih” i kod ”pasivnih” naići ćete na ovo mišljenje. A radi se o demokratskim institucijama. Ne čude rezultati mnogih istraživanja koja su pokazala da građani Republike Srpske najviše povjerenja imaju u crkvu. Ili možda u policiju. Radi se o institucijama o kojima zapravo i najmanje znaju.

Crkva se uglavnom dogmatski posmatra, ne preispituje, dio je kulture, tradicije, više nego što je dio stvarne religioznosti. Uostalom, slabo se i ”kontroliše”, u smislu da javnost ima ikakav uvid u rad. Afere koje su odatle znale procuriti mogle su biti krajnje ogavne, ali to za palančki um ne predstavlja razlog za suočavanje s problemom. Naprotiv, rutina kao ideal čini to da se na takve stvari potpuno ogugla ili zaboravi – ukoliko se dovoljno ignorišu. Kao i mnoge druge ne baš slavne stvari naše stvarnosti, naše prošlosti, a čini se i budućnosti. Policija se na primjer, generalno posmatra kao institucija dobra za izbjegavanje. Tako se i dogmatizuje. Toliko, da je nelagodno prijaviti nasilje u porodici. Time bi iskočili iz rutine. A ima li išta opasnije? Van provjerenog palanačkog svijeta je nesigurno, za um i tijelo. I za duh. Kolektivni, naravno. Jer već neko vrijeme mi ovdje samo takav i imamo. A van njega ste usamljeni, ostavljeni i ranjivi. Taj kolektivistički, uravnilovski duh takvu ”slabost” vidi kao nešto loše, pa čak i kao prijetnju pomenutom rutiniziranom svijetu. Apsolutno zatvorenom i samodovoljnom. On sve atipično i slabije u najboljem slučaju ismijava, nipodaštava, tjera na prilagođavanje i konformizam. Nepripadanje istom podliježe osudi te i takve javnosti, te može da se doživi kao svojevrstan verbalni delikt.

Postoji i selektivna mitologija. Odrastanjem ovdje uspijete da otkrijete da postoje bajke i mitovi, poput Djeda mraza i nezavisne sudske vlasti. U prvi se razočarate kao dijete, u drugi nešto kasnije. Nekakav građanin, koliko možete to da budete. Pa ipak, ona romantičarska, nacionalistička opstaje. Kolektivno jedinstvo u bezumlju često zasnovanom na korupciji i nepotizmu, stavlja ovaj ideal kao opšti, a hrani se konformizmom. Građana, političkih predstavnika, birokratije, akademske javnosti. Saučešće za nepravdu izjavljuju saučesnici. Posredno, nikako direktno. Krivac je, naravno, uvijek drugi, prethodnik, politički ili nekakav drugi protivnik, stanovnik nekog drugog svijeta, van našeg, totalnog.

Izjava lidera opozicionog NDP-a, Dragana Čavića, u kojoj je rekao da je spreman odbiti poslaničku naknadu – za neučešće u radu parlamenta Republike Srpske, ili pak neaktivno – ćutalačko učešće, makar je izraz poštovanja institucije predstavničke demokratije koja je od konstituisanja vlasti i prošlih opštih izbora pa do danas višestruko obesmišljena. Bespogovorno slijepo učešće u tom i takvom predstavničkom tijelu je zapravo njegovo obezvrijeđivanje.

U sistemu u kojem živimo danas, neučešće u ovakvom nesenzibilnom i samo formalno demokratskom tijelu je – dužnost svih onih koji se predstavljaju opozcijom onoga što trenutno imamo na vlasti. Ukoliko tako i bude, biće to izuzetno hrabar potez, makar ostao i kao ishodom neuspješan čin, ispravna ideja kojom je vođen, bar će da se čuje u gluvom svijetu srpske palanke.

Žan Žak Ruso je pisao kako „Imamo fizičare, geometre, astronome, pjesnike, ali nemamo više građane, ljude posvećene javnom dobru i spremne da svoje partikularne interese žrtvuju intereisma političke zajednice.” Doduše, u 18. vijeku. Ovo je Republika Srpska, 21. vijek. Stanje još uvijek nepromijenjeno, sem što nemamo astronome.

 Aleksandar Popadić, kolumnista Frontala.ba

Путин: Обарање авиона je нож у леђа Русији

Аутор: Агенције

МОСКВА– Председник Русије Владимир Путин изјавио је да је данашње обарање руског авиона Су-24 „ударац у леђа” који су Русији нанели помагачи терориста. Путин је рекао да су авион обориле турске ваздушне снаге, ракетом ваздух-ваздух, када се налазио на територији Сирије, на километар од границе са Турском. „Тај догађај излази из оквира обичне борбе против тероризма. Наравно, наши војници воде херојску борбу са терором, не жалећи себе, не жалећи своје животе. Али, данашњи губитак повезан је са ударцем који су нам задали у леђа помагачи тероризма”, рекао је Путин у Сочију током сусрета са краљем Јордана Абдалом Другим.

Оланд: Ванредно стање да траје три месеца

Број погинулих у нападима порастао на 132. - Осумњичени за нападе у Паризу одбио да прича о терористичким нападима

(Фото Бета / АП)

ПАРИЗ – Председник Француске Франсоа Оланд рекао је данас да жели да ванредно стање у земљи, проглашено после терористичких напада у Паризу, траје три месеца, наводи АФП на основу извора из парламента.

Француска агенција додаје да ће у том случају ванредно стање захватити и предстојећу Конференцију УН о климатским променама у Паризу.

Свако продужење ванредног стања на више од 12 дана, захтева одобрење парламента.

Конференција УН, на којој ће, током 12 дана учествовати на десетине шефова држава, почиње 30. новембра.

----------------------------------

Немачка: осумњичени за нападе у Паризу одбио да прича о терористичким нападима

БЕРЛИН – Мушкарац из Црне Горе који је прошле седмице ухапшен у Немачкој са експлозивом и пушкама „калашњиков” у свом аутомобилу, рекао је да је кренуо у Париз како би „видео Ајфелову кулу” и одбио да прича о терористичким нападима, саопштила је немачка полиција.

„Ми смо желели да разговарамо са њим (о нападима у Паризу), али он не жели да говори. Бар не о тој теми”, рекао је портпарол полиције у јужној Баварској.

Полиција је ухапсила 51-годишњег мушкарца из Црне Горе 5. новембра током рутинске провере на аутопуту у Баварској, пренео је АФП.

У његовим колима пронађена је цедуља са једном адресом у Паризу, која је била унета и у ГПС, као и осам пушака, три пиштоља и експлозив, наводи се у саопштењу баварске полиције.

Осумњичени је казао да је „желео да види Ајфелову кулу у Паризу, а затим се врати кући” и да „није знао да се оружје и експлозив” налазе у његовом возилу, стоји у саопштењу полиције.

Навигациони систем за његов „фолксваген голф” показује да је путовао из Црне Горе, преко Хрватске, Словеније и Аустрије, пре него што је заустављен у Розенхајму, додаје се у саопштењу.

Немачки министар полиције Томас де Мазијер изјавио је у суботу да власти тек треба да утврде везу између осумњиченог и нападача у Паризу.

Баварски премијер Хорст Зехофер рекао је, међутим, да постоји „разлог да се верује” да је осумњичени повезан са нападачима.

Најмање 129 људи је убијено у петак у пуцњави и бомбашким нападима на више локација у Паризу.

---------------------------------------------------------------------------

Међу жртвама напада у Паризу 20 странаца

ПАРИЗ - Међу 129 жртава терористичких напада у Паризу има 20 идентификованих страних држављана, из бројних европских земаља, али и из Алжира, Туниса, САД-а, Мексика и Чилеа.

Најмање три Белгијанаца су погинула, потврдило је белгијско министарство иностраних послова, затим је потврђена смрт Британца, два Португалца, два Румуна, два Шпанца и два Швеђанина.

Међу жртвама су два Алжирца, два млада Тунижана, амерички студент из Калифорније, двоје Чилеанца, Мароканац, као и два Мексиканца, навела је агенција АП а преноси Танјуг. 

---------------------------------------------------------------------------

У току потера за једним од нападача из Париза

ПАРИЗ – Француски званичници су данас саопштили да је један од осумњичених нападача за кога се верује да је директно учествовао у нападима у Паризи у бекству и да је у току потрага за њим.

Мушкарац, један од тројице браће за које се верује да су учествовали у убиствима у центру Париза, изнајмио је црни „фолксваген поло” који су користили отмичари талаца у концертној сали Батаклан у којој је погинуло најмање 89 особа, навео је један од званичника службе безбедности који није желео да буде именован, преноси АП.

Други званичник је рекао да се верује да је у току потера за најмање једним осумњиченим.

---------------------------------------------------------------------------

Објављена потерница са фотографијом нападача

ПАРИЗ – Француска полиција је вечерас објавила потерницу са фотографијом мушкарца осумњиченог за нападе у Паризу.

Потерница гласи на име Салаха Абдеслама, 26-годишњег мушкарца рођеног у Бриселу, преноси АП.

Полиција је упозорила људе који га виде да је опасан, додајући да не покушавају „да сами интервенишу”, наводи АП.

У међувремену, полиција је саопштила да је идентификовала тела још двојице нападача, пренео је Ројтерс. Обојица су француске националности а били су настањени у Белгији.

---------------------------------------------------------------------------

Идентификована још двојица нападача

ПАРИЗ – Француска полиција саопштила је вечерас да је идентификовала тела још двојице нападача самоубица који су извели нападе у Паризу у петак.

Тужилац је навео да је реч о двојици мушкараца старих 20 и 31 годину који су извели нападе код стадиона и у бару у 11. арондисману, преноси Ројтерс.

Они су формално идентификовани на основу отисака прстију, навео је тужилац у саопштењу.

---------------------------------------------------------------------------

Број погинулих у нападима порастао на 132

ПАРИЗ – Број погинулих у терористичким нападима у Паризу порастао је на 132, након што је данас још троје рањених преминуло у болницама.

Претходни подаци о жртвама напада говорили су о 129 погинулих, преноси АФП.

Француска полиција саопштила је раније вечерас да је идентификовала тела још двојице нападача самоубица који су извели нападе у Паризу у петак.

Претходно је полиција објавила потерницу са фотографијом мушкарца осумњиченог за нападе у Паризу.

Потерница гласи на име Салаха Абдеслама, 26-годишњег мушкарца рођеног у Бриселу, преноси АП.

---------------------------------------------------------------------------

Паника на тргу у Паризу, у питању лажна узбуна

ПАРИЗ – Међу неколико стотина људи, који су се вечерас окупили на Тргу Република у центру Париза да би одали пошту жртавама напада, настала је паника када се неком учинило да је чуо пуцње.

Окупљени су почели да беже и трг је веома брзо остао пуст.

Позивајући се на француску полицију, паника је настала пошто су се највероватније чуле петарде.

---------------------------------------------------------------------------

Осумњичени за напад заустављен у суботу ујутру, па пуштен

ПАРИЗ – Француска полиција је, неколико сати после напада у Паризу, зауставила и проверила документа једног од осумњичених, Салаха Абдеслама, после чега су га пустили да оде, изјавила су четворица неименованих француских званичника агенцији АП.

Полиција је код границе са Белгијом, у суботу рано ујутру, зауставила возило у ком се налазио Абдеслам и то неколико сати пошто је он идентификован као особа која је изнајмила „поло” који је нађен на месту напада у Паризу.

Након што су проверили његова документа, полицајци су пустили Абдеслама да оде.

ПОЛИТИКА, Агенције

објављено: 15.11.2015.

Вучић са члановима Владе Србије стиже у Сарајево

03.11.2015 09:48 | Срна
Сарајево - Чланови Владе Србије стижу данас у Сарајево, због заједничке сједнице са Савјетом министара БиХ, која ће бити одржана дан касније.

Долазак Владе Србије на Међународни аеродром у Сарајеву планиран је за 17.50 часова, најављено је из Савјета министара.

За сутра у 9.00 часова планиран је свечани дочек Владе Србије на платоу испред зграде заједничких институција БиХ.

Почетак заједничке сједнице Савјета министара и Владе Србије заказан је за 10.00 часова, а за 13.00 часова потписивање споразума и изјаве новинарима у згради заједничких институција БиХ.

Очекује се да ће на сједници бити ријечи о унапређењу економских односа, о интензивирању сарадње у областима одрживог развоја и заштите животне средине, водопривреде, енергетике, жељезничке и путне инфраструктуре, прекограничне сарадње и унапређењу регионалне безбједности, те сарадње у области младих и спорта.

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић и премијер Србије Александар Вучић договорили су заједничку сједницу на састанку у Стразбуру 1. октобра.

Johnny Štulić 1990. godine : Sad ćemo 40 godina slušati blejanje ovaca

KLJUČNI PODACI

• Ovaj intervju je njegov potpisnik doživio kao jedno od najtežih, ali i najzanimljivijih iskustava u ne više tako kratkoj karijeri profesionalnog slušatelja rock­ glazbenika

Foto: Žika/Stav
BRANIMIR ŠTULIĆ JOHNNY, jedna od ključnih i kultnih figura ovdašnjeg rock’n’rolla, došao je još jednom iz Nizozemske da zatalasa, pokrene, iziritira, podsjeti, pomakne...
Kompletno beskompromisan i do besmisla uporan, valjda više nego ikada u skladu s jednim od svojih životnih načela pregnantno formuliranih u naslovu jednog od ključnih albuma "Ravno do dna", odlučio je da još prije nego što je počeo snimati novu ploču cijelom svijetu pokaže i dokaže da je sistem mišljenja, na čijem je razvijanju tolike godine radio, doveo skoro do savršenstva.
Iako ga nije uvijek moguće razumjeti, iako je nemoguće s njim se uvijek složiti (ako niste on), teško mu je odoljeti, a još teže parirati. Ovaj intervju je njegov potpisnik doživio kao jedno od najtežih, ali i najzanimljivijih iskustava u ne više tako kratkoj karijeri profesionalnog slušatelja rock­ glazbenika.
U izvodu iz reda vožnje koji može poslužiti i kao bilježnica, ostalo je zapisano da Johnny trenutno čita tri knjige: "Upotreba imaginacije i zalazak zapada" ­ Elemirea ZoLle, "Struktura saraja (Azijatski despotizam kao tvorevina mašte na Zapadu u XVIII stoljeću" ­ Alena Grorišara i "O nastajanju i nestajanju" ­ Aristotela.
Ova posljednja rečenica bi trebala biti uvod.
STAV: Koji te osobni motivi nagone da svoj mozak toliko držiš u stanju hiperaktivnosti, da tražiš odgovore i na najbesmislenija pitanja koja ti ljudi postavljaju u svakakvim intervjuima koje ovih dana daješ?
JOHNNY: Mislim da je to, ako uopće imam osobnih motiva, želja za saznanjem, za istraživanjem, za dokučivanjem. I želja da pronađem odgovor na pitanje: što ja u svemu ovome trebam raditi? To je nulta točka. I te četiri stvari su nekakvi moji motivi.
STAV: Ne možeš poreći da si od početka karijere, blagodareći i pjesmama i onome što si pričao vukao etiketa sve do ultraljevičara. A u međuvremenu se toliko toga okolo promjenilo da...
JOHNNY: Da sam ostao na ljevici da bi ljevica došla na desnicu. Sve se ostalo oko mene promjenilo, što je inače fakt. Najveći ljevičari su postali najveći desničari. Četrdeset godina smo slušali zavijanje vukova, sada ćemo četrdeset godina slušati blejanje ovaca. I sad, što bih ja u svemu tome trebao raditi: da blekećem ili da zavijam? Što se od mene očekuje? Izgleda da moram napraviti takvu situaciju da se od mene očekuje da zavijam, ako već ne znam blejati.
STAV: Možda bi bilo logično da poslije "Pit i to je Amerika" sada napraviš nešto kao "Sergej i to je Azerbejdžan", ne znam...
JOHNNY: Da, ali ako čovjek jednom napravi "Poljska u mom srcu", ne treba sada raditi "Srbija u mom srcu" ili "Makedonija u mom srcu" ili... Dovoljan je princip. Kud bi čovjek inače tako stigao? Niti bi itko više vjerovao, niti bi to bilo išta značajno.
Nisam kriv što Azerbejdžan nije bio tak’ popularan k'o Amerika kad je ta pjesma nastala. Sad su svi počeli raditi pjesme o Rusiji da bi došli na njihov market, što je sasvim u redu. Ali ja nikad nisam imao pojma da bi trebao doći na iranski market ili na austrijski, poljski ni na američki market. Uostalom, "Pit i to je Amerika" i nije moj tekst, samo sam imao melodiju koja mi je sjela.
Inače, ja sam o Americi ne bih ni pisao.
Ne bih rekao da sam Mojsije
STAV: Planiraš osnovati Balkansku partiju rada. Hoće li ona biti transnacionalna?
JOHNNY: Samo ukoliko se složimo da jebeš zemlju koja Bosne nema. Ak’ to vrijedi, vrijedi i ovo. A puni naziv treba biti "Balkanska partija rada (goli kurac)". Da se jednog dana, kad se gospoda uohole, bar sjete odakle su krenuli kad već ne znaju kuda idu.
STAV: Sve zajedno, i ideja i partija djeluju prilično neozbiljno.
JOHNNY: Tako je, da bi jednog dana sve to moglo pokazati se kao vrlo ozbiljno. Jer, kad bi sad bilo vrlo ozbiljno, onda bi vjerovatno na kraju bilo vrlo neozbiljno. Bila bi opća komedija, kao što je slučaj s mnogim dosadašnjim iskustvima tog tipa, ne samo kod nas. Ali neka ima bar malo humora u svemu tome, već će biti lakše.
STAV: Čudno je da se ti baviš radnicima, da se poistovećuješ s njima. Otkud to?
JOHNNY: Takva mi je pozicija u lancu reprodukcije. Tko ima u rukama ekonomiju, taj ima i vlast. Ja je nemam, pa sam dakle u istoj poziciji kao i bilo koji radnik. Ja i jesam radnik.

STAV: U tome vidim tvoju želju da budeš Mesija, predvodnik.
JOHNNY: A jel', kako si došao do toga, po čemu? Rekao sam ti što trebam ­ gole kurce. Ali bolje od sebe, jer su oni moj interes. Od gorih nemam nikakvu korist. Samo ću biti još gori, koji sam se kurac mučio u životu da budem gori. Moj interes su bolji od mene. Ja, bilo kao Mesija, bilo kao zadnji kurac, trebam boljeg od sebe. To je moj privatni interes.
Partija rada je vrlo časna organizacija, jer bez rada nema ništa. Ne potcjenjujem ljudski rad apsolutno. Ne bih rek’o da sam Mojsije. Ako moram to raditi, onda je to samo zato što netko mora skupiti nešto, organizirati, brinuti se da nema što nema. Za to treba kvalitetan kadar, a njega nema. I zato će cijela stvar ostat na papiru još najmanje pedeset godina.
Topovska hrana na dva fronta
STAV: Čemu tolika pretjerivanja?
JOHNNY: Namjerno pretjerujem da bi se stvari bolje vidjele. To je kao s lastikom. Kada hoćeš vidjetil je li negdje zarezana, moraš dobro je nategnuti da bi vidio gdje će puknuti prvom sljedećom prilikom.
STAV: Mislim da još nismo raščistili jednu stvar: jesi li ti marksist?
JOHNNY: Sada, kad su stvari ogoljele u ovoj zemlji i kad se preko noći poslije četrdeset godina društvenog vlasništva i nacionalizacije formiraju klase patrona­gazda i radničke klase i odjednom priča o potpisivanju godišnjih ugovora između njih, jesam marksist, vrlo veliki. Ali samo u tom smislu i ne dalje od toga.
Tko su patroni u ovoj zemlji? Oni koji bi inače trebali platiti za sve svoje kriminalne postupke u prošlih četrdeset godina. Sad su postali patroni dajući ljudima kost da se oko nje glođu, skidajući joj četiri nule. Što su založili za te četiri nule? Založili su zemlju i njenu slobodu! To su založili. To su kriminalci. A ja sam jedini čovjek u Jugoslaviji koji to govori, a svi ostali su sretni.
Pa nek’ im bude, ali nek se zna da je Johnny sumnjao u to. Od samog početka.
STAV: Kako ti gledaš na ulogu pojedinca u povijesti čovječanstva?
JOHNNY: Znam za tursku poslovicu, koja je univerzalna, da jedan čovjek vrijedi više od stotine ljudi i da stotinu ljudi ne vrijedi kao jedan čovjek, a ja Turcima generalno vjerujem. Druga stvar ­ znam povijest: znam da je sve ovo što sada imamo, ovaj razgovor koji se snima, radio, svjetlo, to je sve jedan čovjek, Tesla. Da nije bilo njega, mi bi sad bili u nekom drugom stadiju. Pogledajmo drugu Jugoslaviju. To je isto bio jedan čovjek. Nije bitno tko je bio iza, tko je bio pored. To je bio Tito.
Kad gledam glazbu vidim Johna i Paula, Beatlese. Da nije bilo njih, ja ne bi svir’o. Pojedinac? To nam je najviše falilo do sad.
STAV: Da li se slažeš s ocjenom da smo ovdje, u Jugoslaviji, sada generalno slobodniji nego ikad ranije?
JOHNNY: U nekom smislu jesmo, a u nekom smislu nismo. Jesmo utoliko što nas ima više koji smijemo razgovarati, pomišljati da nešto napravimo, a nismo utoliko što smo prije bili više svoji nego smo danas. Jer prije smo, pod Titom, imali svoju nezavisnost ­ kakva je bila, takva je bila ­čiji je on bio ja,ac, a s kim se on oko nje dogovarao manje je bitno...
Ali je to ipak rađeno laički i zbog toga smo mi sad u ovakvoj situaciji. Ak’ se ovako nastavi, tu nema ništa za nas. Idemo ka totalitarnom svijetu, Orwelovom svijetu, gdje ćemo mi biti samo topovska hrana za, ne znam, islamski ili afrički front, kako se već gospoda nagode. Kao što je otprilike, uostalom bilo i do sada, ali smo nekako više nastojali da imamo stvar u svojim rukama.
Volej a la Johnny
STAV: Koliko si bio ozbiljan kada si rekao: Ako rocku oduzmeš seks i politiku, zašto onda svirati? Stavljaš li tu politiku na mjesto droge u ono sveto trojstvo?
JOHNNY: Pa zato smo mi ljudi i napravili politiku da je imamo umjesto droge. Tamo gdje politika ne funkcionira, tamo droga vlada. Je li je to crkva, po Marksu, ili je to faktička droga, nije bitno, ali to je činjenica. I zato Amerika ima tako grozne probleme s drogom. Tamo nema politike.
STAV: I dalje o Zapadu misliš uglavnom isto, negativno. Kažeš da je i tebe pokvario, a ipak ostaješ tamo. Zašto?
JOHNNY: Ja taj proces ne mogu sprječiti. Što čovjek promatra, to postaje. Tu ne mogu ništa, kao što nitko od nas ne može. Možeš samo ne promatrati, a to nije rješenje.
STAV: Jesu li te i ranije ovoliko interesirale teme bez veze s glazbom­ ili je to stvar novijeg datuma?
JOHNNY: Ja sam se i počeo bavit’ muzikom zato što sam sve ovo imao u glavi i muzika mi je bila jedini način da to nekak’ kanaliziram, da dođem do objekata za komunikaciju. Nema čovjek inače s kim razgovarati. I sad nemam s kim razgovarati, a kamoli kad ne bih bio poznat. S kim bih mogao razgovarati? S kim? Stavili bi me u ludnicu! Da ne bi’ došao u ludnicu, moram razgovarati.

STAV: Nekako mi se čini da ti s godinama narasta sklonost ka smatranju sebe za preteču svega postojećeg? Teško je naći bilo što u ovoj zemlji što se kronološki pojavilo poslije tebe, a da ne tvrdiš da je pod tvojim utjecajem?
JOHNNY: To je zato što imam bolje viđenje od drugih, pa znam. Ne zato da bih ja dobio išta poena na to. Sve što kažem može se vrednovati: dobro i loše, je tako nije tako, ali ja tako stvari vidim i tako mislim. Ali ova tvoja konstatacija stoji,­ a ako treba dokazati, možemo konkretno, točku po točku, ali neće biti mjesta za sve.
STAV: Na šta si konkretno utjecao u domaćem rock’n’rollu?
JOHNNY: A na što nisam?
STAV: Dobro, na što nisi?
JOHNNY: Nisam utjecao na Bijelo dugme kad se pojavilo, nisam utjecao na one prije Bijelog dugmeta, nisam utjecao na Grupu 220. Ali od kad sam se pojavio ­ utjecao sam na sve! I ne samo na rock’n’roll nego baš na sve. Možda ne na nogomet u tolikoj mjeri, ali sigurno i oni što igraju misle da bi trebali biti kao Johnny Štulić.
STAV: Postoji jedna točka koju relativno lako prelaziš i kada počinješ govoriti i ono što ne misliš. Svjestan si toga?
JOHNNY: Da. Kad govorim emocionalno onda sam takav, kad govorim logično onda sam onakav.
STAV: Ipak, u cijelom tvom novom medijskom nastupu vidim jednu vrlo veselu, obješenjačku žicu?
JOHNNY: Vrlo je vesela, da. A što nam drugo preostaje? Ne da se mi sad moramo svi veseliti, daleko od toga. Ali ako ispadne nešto veselo, daj da se svi nasmijemo pa će nam možda opet biti malo lakše. Jer ako nema šege i zajebancije, jebeš život.
STAV: Čini se da uživaš igrajući se sofizama. Da se uvaljuješ u teško razrješive logičke zavrzlame i da njima mučiš sugovornika, a nekad i sebe. Zašto?
JOHNNY: Zato što čovjek mora misliti da bi se izvukao iz te nemoguće situacije. Ako nije u nemogućoj situaciji on ne misli. A pošto se od mene očekuje da mislim, a i ne samo od mene, volio bih da svi ljudi misle, onda bih ja još više mislio, pa bi nam svima bilo zanimljivije. Zato se moram uvaljivati u te neke nemoguće situacije, to je isto fakt.
Sebi nisam čudan
STAV: Ne čini li ti se da si zatvarajući se u ovaj način mišljenja i ovaj krug tema suzio krug ljudi koji se zanimaju za tvoju muziku? I koliko ti je to u suštini bitno? Koliko ti je uopće stalo do toga da ljudi sada primaju tvoje pjesme na način na koji su ih primali ranije?
JOHNNY: Po svom karakteru sam emocionalno vezan za razumsko. Tako da nekako u svojoj biti ne mogu voljeti ono za što nemam interesa. Nisam jako pametan i kad ne mislim ­ pogodim, kada mislim,­ zajebem se. Ne misleći, ja sam mislio da je bolje da iza sebe imam pet tisuća ljudi koji me razumiju, nego pet milijuna koji me kupuju i ne razumiju. Nikad neću pogodit’ bilo kome, to je moja politika. Jer ja bih prvi to kupovao. Ja.
STAV: Koliko u svim ovim intervjuima koje daješ ovih dana razgovaraš s ljudima koji te pitaju, a koliko sa samim sobom? Čini mi se da se nikada ne daš kanalizirati.
JOHNNY: Znam samo to da ne želim da fasciniram druge, to mi nikad nije bila ambicija. Oduvijek sam govorio da bih bio sretan da imam najmanje od svih. Onda bi me ljudi bar pustili na miru. Prema tome, hoću da se i drugi obogate, da njima bude bolje, e onda će i meni puno bolje bit’. Jer kad je samo meni dobro, meni nije dobro, što će to meni?
Ne da ja idem za tim da svima bude dobro, idem za tim da me ostave na miru. A ostavit će me i pustit će me da prođem svojim putem samo ako su oni zadovoljni. Ja sam, ovak’ malo čudan čovjek, ali ako oni to vide i ne daju mi da prođem, šta onda meni drugo preostaje. Mali siroti provincijalac mora se snalaziti.
STAV: Misliš da si čudan?
JOHNNY: Jesam, malo, da. Sebi nisam čudan, čudan sam kad se kompariram s drugima. Onda vidim gdje mi je mjesto. Nisam ja budala, to bar nisam. Ali to ne znači da ne bih mogao biti budala. Nitko nije savršen. I dobro je da čovjek nekad bude budala, tim se više vidi kad nije budala. Tak' da me to uopće ne smeta.
Koji put od sebe i radim budalu samo zato da se vidi da to nisam oduvijek bio i da tu ima i dobrih, pametnih stvari. Nitko ti ne zna koji put reći tako dobru, pametnu stvar k'o budala. To je stara stvar. Zato su kraljevi i imali lude. I Turci su to slično rješavali. Oni su Sultanu slali vezira koji mu je ljubio noge jer nije smio gledati ga u oči i govorio: "O Presvjetli, o Veliko Sunce, oni kauri, oni bijesni psi, oni nevjernici, zamisli, oni kažu da si ti pizda!" Tako to funkcionira na cjelom svjetu. S kravatom ili bez nje.
STAV: Na kraju, kako se ojsećaš u situaciji kada su stare pjesme bolje prihvaćene od ovih novih?
JOHNNY: Pa bolje išta nego ništa.
STAV: To te ne uzbuđuje?
JOHNNY: Ne. Uopće. Znam da će biti onako kako ja kažem. I ne samo to, kako kažem tako će i biti jer nema drugog izbora. Sasvim sigurno. A ono što sam ja mislio prije deset godina mnogi misle sada. Tako će za deset godina shvatiti da je i ovo bilo u redu. A onda će ponovo doći jebati me u mozak s istim stvarima.
Razgovarao: Vladimir Stakić (Stav, 1990.)
Podsjećamo, Index u suradnji s YugoPapirom svakog ponedjeljka predstavlja najbolje iz prošlosti. Usporedite što se otad promijenilo, prisjetite se kako se nekad živjelo ili, ako ste nešto mlađi, kako su se zabavljali vaši roditelji.

Како научити избеглице да живе на немачки начин

Градоначелник Хардхајма поручио избеглима да врше нужду у тоалетима, да на улици не траже број телефона девојкама и не беру туђе воће и поврће

Мигранти у центру за регистрацију у Немачкој (Фото Ројтерс / Михаела Рехле)

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – И док поједини немачки политичари, попут баварског премијера Хорста Зехофера, прете да ће ускоро да почну да враћају избеглице које дођу на немачко тло, немачке власти на свим нивоима као и бројне хуманитарне организације настоје да олакшају новопридошлицама интегрисање у немачко друштво. У настојању да им приближе правила и начин живота у Немачкој, власти за избеглице организују часове језика, часове немачке културе, а деле им и различите брошуре и упутства о животу у Немачкој, што некад добија и бизарну форму.

Савезна влада је на арапски превела првих 20 чланова немачког устава и штампала га у 10.000 примерака, што је прослеђено центрима за регистрацију избеглица у покушају да помогне интеграцију људи који долазе из Ирака и Сирије.

Према речима вицеканцелара Зигмара Габријела, политичари се брину како ће се избеглице интегрисати без знања немачког језика и културе или са веома малим знањем. Он је у разговору за дневни лист „Билд” рекао да нико неће бити принуђен да одустане од своје религије или „промени свој приватни живот”, али се од новопридошлица очекује да поштују демократске вредности, укључујући раздвојеност цркве од државе, једнакост родова, геј права и слободу изражавања. Он је додао да антисемитизам неће бити толерисан.

„Код нас постоји култура слободе и одговорности, права и обавеза, од којих ми нећемо одустати”, рекао је Габријел. „Људи који дођу овде морају не само да науче немачки језик већ и правила заједничког суживота.”

Упркос томе што министри у савезној влади Ангеле Меркел јединствено пропагирају њену политику да је неопходно помоћи људима у невољи, у овој години, упоредо са рекордним бројем тражилаца азила, Немачка је забележила и рекордни број напада на избеглице. Према речима немачког министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера, у овој години досад је већ било 490 кривичних дела и напада на избегличке домове.

„То је брука за Немачку. Морамо се борити за то да се одређене ствари једноставно не смеју ни рећи ни чинити. Насиље и мржњу не смемо толерисати”, рекао је он за медијску групу Функе, додајући да је реч о, између осталог, наношењу телесних повреда, покушајима убистава и подметању пожара.

Упркос томе што у међународној јавности ови напади добијају велику пажњу и намећу утисак да већина Немаца изражава нетрпељивост према избеглицама, у реалности је другачије. На хиљаде волонтера широм Немачке учествује у хуманитарним акцијама, музичари организују хуманитарне концерте, а различите организације прикупљају гардеробу и све остале потрепштине за новопридошлих око 600.000 људи који су ове године тражили азил у Немачкој.

У настојањима да помогну у прилагођавању избеглица на живот у Немачкој, међутим, нису сви успели да буду тако „спретни” па су наишли на огроман талас критика дела немачке јавности. То се догодило градоначелнику градића Хардхајма у покрајини Баден Виртемберг на југозападу земље, који је написао писмо избеглицама у којима није штедео речи у описивању детаља живота у Немачкој, али је у опису правила добрим делом изнео и предрасуде и стереотипе који важе за избегле са Блиског истока и из Африке.

Фолкер Ром је на челу градића од само око 5.000 становника, који је међутим примио око хиљаду избеглица и сместио у бараке бивше америчке касарне. У писму који је објавио на веб-сајту града, Ром је избеглицама пожелео добродошлицу, саосећајући се са њима због тога што су многи од њих прошли страхоте, али је потом кренуо са набрајањем шта им је неопходно да не би били странци у земљи. Осим знања немачког језика, Ром је избеглицама поручио да се у Немачкој поштује имовина других те да „се не сме улазити на приватне поседе, баште и остале зграде, да се не сме брати воће и поврће које није ваше”.

„Немачка је чиста земља и требало би да таква и остане! Смеће или отпад се баца у означене контејнере или канте... У Немачкој се прво плати производ у супермаркету, а тек онда отвара”, написао је градоначелник, додајући „странцима” да „наше потребе за вршењем нужде задовољавамо искључиво у тоалетима, а не у баштама и парковима, такође ни у заклонима или скривеном жбуњу”. „Постоје јавни тоалети које могу сви да користе. После коришћење ових тоалета, уобичајено је да се оставе чисти.”

Осим овога, градоначелник је у својим, како их је насловио, „корисним инструкцијама и упутством” избеглице упозорио да не праве буку после 22 часа, да „се младе девојке осећају угрожено ако им прилазите на улици и тражите број мобилног телефона, контакт на ’Фејсбуку’ или да се њом ожените”, као и да „не возе бицикле на тротоарима, ни средином улице”.

Његова правила су изазвала талас критика људи који истичу да су она пуна предрасуда и да је избеглице приказао као лопове, прљаве људе, који спопадају девојке. Критичари су очигледно у једном тренутку и оборили интернет страницу Хардхајма, док је градоначелник Ром у разговору за ТВ Штерн истакао да је само исказао све оно што брине чланове његове заједнице.

Политички магазин „Шпигл” у свом интернет издању признаје да заиста није лако када на мање од 5.000 људи дође хиљаду избеглица из земаља које припадају другим културама, али истиче да је избеглицама могуће помоћи и на другачији начин од Ромовог, указујући на велики приручник за избеглице који су написали волонтери који потичу из различитих култура а живе већ дуго у Немачкој.

Ненад Радичевић

објављено: 11.10.2015.

Путин: У случају претње, Русија спремна да пружи отпор

(Фото Ројтерс/Philippe Wojazer)

 МОСКВА – Русија не претендује ни на какве додатне територије и нема намеру да улази у конфликт ни са ким, али је у случају претње њеној безбедности спремна да пружи отпор, изјавио је руски председник Владимир Путин.

„Спољна политика Русије је мирољубива без сваког преувеличавања. Ако погледате на политичку карту света, није тешко видети шта представља Русија и биће јасно да нам нису потребне туђе територије нити туђа природна богатства - ми имамо свега довољно и није потребно да ратујемо и сукобљавамо се ни са ким”, рекао је Путин у интервјуу за телевизију „Русија 1”.

Шеф руске државе је нагласио да партнери Русије треба да знају да је, у случају претње, Москва спремна да примени високо технолошко оружје ради осигурања своје безбедности.

Путин је навео да ће Оружане снаге Русије ускоро бити модернизоване са високо прецизним оружјем, као што је „калибар”, које се користи у Сирији.

Ове ракете су део руске војске од 2012. године, а њихов домет је 1.500 км, пренео је Спутњик.

„То није тајна. Сви наши партнери су упознати, у сваком случају, на нивоу експерата, да Русија поседује такво оружје”, рекао је руски председник.

Путин је посебно подвукао да „Русија има вољу да га употреби”. Руски председник је истакао и да Русија нема никакву намеру да поново створи империју и да јој је најважније да заштити своју независност и суверенитет.

Говорећи о ситуацији у Сирији, Путин је искључио могућност коришћења Оружаних снага Русије у копненој операцији у тој земљи.

Русија је вршила извиђања из космоса и из ваздуха, пре него што је почела операцију у Сирији, на коју је унапред упозорила своје партнере, рекао је он.

Рок извођења операција у Сирији ће, према његовим речима, бити ограничен офанзивом сиријске војске.

Путин је казао да није јасно зашто су САД одбиле да дају Русији податке о циљевима Исламске државе у Сирији.

„Ми смо рекли - дајте нам циљеве. Они су одбили. Рекли су: ми нећемо сарађивати на таквом нивоу. Није јасно зашто, ако они заиста боље знају и желе да се боре против тероризма”, нагласио је Путин.

„За сада, на жалост, нисмо дошли до таквог нивоа заједничке сарадње”, поручио је Путин.

Без обзира на то, руски војни званичници су послали својим колегама из Министарства одбране САД предлоге за борбу са тероризмом у Сирији, додао је Путин.

Танјуг

објављено: 11.10.2015.

Крај униполарног света

Амерички медији сматрају да је руски улазак у Сирију дебакл политике Барака Обаме јер Путин гађа и наставиће да гађа Асадове противнике, међу којима су и они које је обучавала Америка

Руски авион у сиријској бази у Лакати (Фото Спутник / Димитриј Виноградов)

Русија је наставила ваздушне војне акције у Сирији, објавивши да је извела 18 напада на исламисте, на шта су западне престонице углавном реаговале тврдећи да је Москва и трећег дана бомбардовања гађала искључиво побуњенике неповезане са Исламском државом (ИД), помажући Башару ел Асаду да остане на власти.

Кремљ је потврдио да су његова последња мета били џихадисти у северозападној и западној Сирији, то јест у Идлибу, Хами и Алепу, јавио је руски „Спутњик”. Министарство одбране је истакло да је потпуно срушило командни центар исламиста у Хами. Истовремено је руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио у Венецуели да све што се дешава сведочи да је „униполарни свет (апсолутна превласт Америке у међународним односима) престао да постоји сада када се рађају велики центри економског раста у Азији и Латинској Америци”.

Сасвим другачије мишљење изнео је државни секретар САД Џон Кери, истакавши да би руска интервенција могла да се покаже као катастрофа: „Ако су тамо да подрже Асадов режим, направили су катастрофалну грешку јер ће бити на истој страни са Асадом, Ираном и Хезболахом против свих осталих у том делу света.”

Коалиција САД, Британије, Турске, Француске, Немачке, Катара и Саудијске Арабије упозорила је Русију да престане да гађа побуњенике (који нису ИД) и цивиле и усредсреди се на џихадисте. Саопштење земаља које су на неки начин укључене у рат против ИД појавило се на сајту турског министарства спољних послова. Тиме се потврдио јаз који постоји између западних и сунитских земаља, са једне стране, и Русије, Ирана, Ирака и званичне Сирије, са друге. Последње четири земље формирале су коалицију за размену обавештајних података, али има информација да је посреди и нешто много више, то јест да су копнене трупе Техерана ушле у Сирију да би се бориле на страни снага оданих Асаду. Он се и раније ослањао на стране борце, пре свих на Хезболах, шиитску либанску групу под патронатом Исламске Републике. Владимир Путин се јуче у Паризу сусрео са француским председником Франсоа Оландом, али нису успели да постигну договор о заједничкој акцији против ИД.

Западни медији, попут Ројтерса и „Вашингтон поста”, пишу да у деловима земље које гађају Руси готово да нема припадника ИД, што доказује да је циљ Владимира Путина задржавање сиријског председника на власти, а не обрачун са организацијом која ужива неподељену осуду света.

Амерички медији сматрају да је Русија која се винула на сиријско небо доказ дебакла политике Барака Обаме. „Њујорк тајмс” оцењује да тиме што гађа Асадове противнике, које је, између осталих, тренирала ЦИА, Москва „поново успоставља Асада за вођу Сирије” и директно осујећује Обамине циљеве у региону, пре свих, одлазак Асада и долазак „умерених” снага.  

Руски авион на сиријском небу (Фото Спутник / Владимир Астанкович)

Камен спотицања између Запада и сунитских земаља, са једне стране, и Русије и Ирана, са друге, јесте останак Башара ел Асада, али линија раздвајања није тако дебела као некад: Кери и британски премијер Дејвид Камерон истичу да Асад може још неко време да влада док се не заврши транзиција, а Руси изјављују да сиријски председник свакако мора да преговара са опозицијом, али да је засад једини легитимни представник владе.

Руска интервенција је, као и она коју су против исламиста у Сирији прошле године почеле САД, покушај наметања војног решења. Док је Вашингтону било најважније да се бори против ИД, а на страни „умерених” побуњеника, дотле Путин гледа да пре свега заштити савезника који му је омогућио базу у Тартусу, једину која је Москви преостала изван простора некадашњег СССР-а. Офанзива која је почела у среду треба да Дамаску олакша рат против ИД, али и, како процењује „Вашингтон пост”, против других устаника који марширају ка сиријској обали, где Асад ужива највећу подршку становника. Освајачка армија, група која укључује неколико побуњеничких организација, укључујући Нусра фронт, повезан са Ал Каидом, и милиције које су САД обучавале и наоружавале, напредовао је ка Асадовом упоришту у Дамаску и на Средоземљу.

Ипак, поставља се питање како ће се доћи до политичког решења за земљу у којој 80 одсто становника, сунита, не подржава владу. Зато се све чешће говори о транзицији власти, с тим што Руси желе да се увере да ће и нова влада осигурати њихов останак у Тартусу и поштовање њихових интереса на Блиском истоку. Чује се и да би подела земље била прихватљива, с тим што би под контролом Дамаска било само 20 одсто територије, коју Асад и данас контролише, што је најбогатији део земље са изласком на море. 

Зашто Американци нису уништили Исламску државу

Алексеј Пушков, који је на челу спољнополитичког комитета Думе, изјавио је за француски радио да верује да ће руска ваздушна кампања трајати три или четири месеца. На „Твитеру” се осврнуо на критику Запада: „САД критикују Русију да ’не бира праве мете’ у Сирији. А шта је њих спречило да бирају праве мете уместо што годину дана бесмислено бомбардују пустињу?”

„Шпигл” – дебакл западне политике

Немачки лист пише да Европа и Америка немају права да се љуте на Кремљ јер је руска акција непосредна последица „пропале западне политике на Блиском истоку” и оклевања Запада да се бори. Сиријска опозиција је, према овом листу, расцепкана и Запад не зна на чију страну да стане.

„Дејли бист” – Руси приморали САД да са њима разговарају

„Незванично, амерички функционери кажу да их бомбардовање приморава да се договарају са Русијом. Војно, САД ће сада морати да прате руске нападе и начин на који они утичу на рат. Дипломатски, коалиција мора Русији дати место за преговарачким столом”, пише „Дејли бист”.

Ј. Стевановић

објављено: 02.10.2015.

12 чињеница које многи не знају и не желе знати о Сирији

25.09.2015 17:48 | RT

Сирија, службено "Сиријска Арапска Република", "заглавила" је у рату који траје више од четири године, данас је девастирана и уништена земља. У најбољем случају ће јој требати неколико десетaака година да се опорави.

РТ кроз 12 слика приказује другу, мање познату страну ове земље, врло различите од осталих арапских држава, која је до 2011. године била земља велике културе, гдје су муслимани, хришћани и друге етно-религијске скупине живјеле заједно и међусобно се поштивале.

1. Сирија је одувијек била отворена према друштву и западној култури као ниједна друга арапска земља.

2. Сирија је једина арапска земља са секуларним уставом. Исламски закон је протууставан.

3. Прије 2011. је Сирија била једина земља у регији без ратова и унутарњих сукоба.

4. Сирија је једина земља која је прихватила ирачке избјеглице без икакве дискриминације; политичке, вјерске или друштвене.

5. Породица сиријског предсједника Басара Ал-Асада припада алавитима, огранку шиитског ислама.

6. Пет папа је било сиријског поријекла. Вјерска толеранција је јединствена за ту земљу.

7. Око 10% становништва Сирије припада једној од многих хришћанских цркава у земљи. У осталим арапским земљама хришћанска популација броји мање од 1%.

8. У Сирији жене нису обвезне покривати ни велом, ни бурком, нити чадором. 

9. Сиријске жене у здравству и образовању имају једнака права као и мушкарци.

10. Сирија је једина медитеранска земља која је још увијек власник својих нафтних компанија, јер их влада те земље није хтјела приватизовати.

11. Сирија има нафтне резерве од 2 500 милиона барела, чија је експлоатација резервисана за подузећа у државном власништву.

12. Сирија је једина арапска земља која ништа не дугује Међународном монетарном фонду.

Orban: Podići ćemo ogradu na granici sa Hrvatskom

Piše: T.T.
Objavljeno prije 10 minuta

  

Foto: Hina

MAĐARSKA će podići ograde duž dijelova granice s Hrvatskom, izjavio je premijer Viktor Orban u intervjuu za austrijski dnevni list Die Presse, prenosi Reuters.

"Mi smo odlučili izgraditi ogradu na granici s Rumunjskom i na pojedinim lokacijama na granici s Hrvatskom," rekao je.

Mađarska je već podigla barijeru na granici sa Srbijom u dužini od 175 kilometara u nastojanju da spriječi priljev tisuća izbjeglica koje traže put prema zapadu Europe. 

Index.hr - 16.09.2015.

Kaosnamađarskojgranici:Izbjegliceprobiliogradu,čulasepucnjava,policijamlatilaljude

Piše: J.C., Hina
Objavljeno prije sat vremena

 

«»

Foto: FAH

DVADESET mađarskih policajaca i dvoje djece ozlijeđeno je u srijedu na mađarskoj granici sa Srbijom u sukobu koji je izbio nakon što se skupina migranata pokušala probiti kroz žičanu ogradu, izjavio je savjetnik premijera za sigurnost Gyorgy Bakondi.

"Za sada imamo 20 ozlijeđenih, a hitna pomoć je upravo odvezla dvoje djece u bolnicu koji su ozlijeđeni nakon što su bačeni preko sigurnosne ograde", kazao je Bakondi za javnu televiziju.

"Definitivno ćemo obnoviti i pojačati ogradu kako bismo svim dozvoljenim sredstvima zaštitili sigurnost Mađarske", dodao je.

Vladin glasnogovornik Zoltan Kovacs je ponovio da policija neće dozvoliti da se itko od migranata probije na mađarski teritorij, dodavši da srbijanske vlasti po pitanju migranata nisu danas htjele surađivati.

Srbija prozvala Mađare

Kako javlja Reuters, službeni Beograd je osudio postupak mađarske policije koja je u suzbijanju nereda na svojoj granici upotrijebila suzavac i vodene topove, ističući da je to učinjeno i na teritoriji Srbije te poručio da Mađarska "nema pravo" to činiti.

"Najstrože prosvjedujem jer je to učinjeno preko granične crte, a to niti jedna država nema pravo raditi", kazao je Aleksandar Vulin, ministar u vladi zadužen za pitanje migranata.

Vulin je rekao da je Srbija već upozoravala da je moguće da će doći do ovakve situacije, s obzirom da je veliki broj ljudi na malom prostoru, a nemaju mogućnost da zadovolje ni svoje elementarne potrebe niti da zatraže azil.

Prema najnovijim informacijama, Mađarska je na mjesto sukoba na granici uputila tri vojna oklopna vozila opremljena strojnicama.

Dvaput probijena ograda

Nekoliko stotina izbjeglica probilo je u srijedu u dva navrata ogradu na granici Mađarske i Srbije. Prvi put su izbjeglice ogradu od bodljikave žice probili oko 15 sati, zbog čega je policija upotrijebila suzavac i vodene topove, te dovela oklopna vozila i rasporedila snage opremljene za razbijanje prosvjeda.

Izbjeglice su na jednom mjestu na graničnom prijelazu "Horgoš 2" probile ogradu, te prosvjedovali i gađaju policiju plastičnim bocama.

16.09.2015.

Потписан уговор о пошумљавању вриједан 1,5 милиона КМ

15.09.2015 11:37 | Срна

Бањалука - Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Горан Зубић и вршилац дужности генералног директора Јавног предузећа "Шуме Републике Српске" Ристо Марић потписали су данас у Бањалуци Уговор о пошумљавању вриједан 1,5 милиона КМ.

Зубић је нагласио да је ријеч о наставку пројекта "Одрживо управљање шумама и шумским крајолицима", који се проводи путем Свјетске банке и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а чији су главни корисник "Шуме Републике Српске".

"Укупна вриједност пројекта је 2,8 милиона долара, а пошумљавање које је данас договорено је његова најзначајнија компонента. Ријеч је о пошумљавању 373 хектара површина лоцираних на 76 микролокација широм Републике Српске", рекао је Зубић новинарима након потписивања уговора.

Он је навео да ће планиране површине бити пошумљене са 800.000 садница смрече, бијелог бора, храста, багрема и осталих врста.

"Значај пројекта је изузетно велики за шумарство Српске у смислу подизања нових површина под шумама. Значајан је и за жШуме Српскеж које ће овим путем додатно користити расположиву радну снагу, али и ангажовати локално становништво", рекао је Зубић.

Вршилац дужности генералног директора "Шума Републике Српске" Ристо Марић рекао је да ће пројекат бити реализован током ове и наредне године.

Грчка избјегла банкрот

Грчка спасена у последњем тренутку

Договорено да се од приватизације државних предузећа формира фонд од 50 милијарди евра са седиштем у Атини, а не у Луксембургу – како је захтевала Ангела Меркел

Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Алексис Ципрас Фото АП

Од нашег дописника

Атина – Грчка је „за длаку” избегла банкрот и излазак и еврозоне и због тога ће платити превелику цену! После 17 сати преговора, одобрен јој је трогодишњи пакет помоћи од 86 милијарди евра и у оквиру њега средњорочно финансирање средствима од 35 милијарди евра, реструктурирање дуга и останак у европском друштву. Договор ће на снагу ступити тек када га одобре парламенти Грчке и европских партнера.

Премијер Ципрас је после жучне дискусије са немачком канцеларком Ангелом Меркел пристао на нагодбу да се од приватизације грчких државних предузећа и друге имовине којом држава располаже формира фонд од 50 милијарди евра са седиштем у Атини, а не у Луксембургу како је канцеларка захтевала. Тај фонд ће, у ствари, бити јемство за отплату грчког дуга од 250 милијарди евра и некаква гаранција да ће се спроводити дата обећања, чега се повериоци, поучени искуством, с правом боје. Из тог фонда ће се финансирати отплата дугова, пројекти за опоравак економије и раст привреде, али не и плате и пензије.

ММФ ће, иако је премијер Ципрас био против тога, ипак наставити да надгледа спровођење новог пакета помоћи. Партнери су ипак успели да га убеде да је такво решење боље за обе стране.

По речима председника Европског савета Доналда Туска, до договора је дошло захваљујући грчкој кооперативности. Ангела Меркел је потврдила да је питање изласка Грчке из еврозоне коначно скинуто са дневног реда, али да отпис дуга не долази у обзир и да још предстоји тежак пут пре него што се утаначи трећи пакет помоћи за Атину.

Француски председник Франсоа Оланд, који је током ових преговора одиграо врло важну улогу и био катализатор у моментима распламсавања полемика, очигледно задовољан опоменуо је парламент у Атини да до сутра мора усвојити више темељних мера за реформе и буџетске уштеде како би се кренуло у преговоре о програму кредитирања и реализовала хитна финансијска подршка за отварање банака и отплату дугова који према ММФ-у већ доспевају 20, јула, а затим нова транша у августу.

„Били смо суочени са тешким одлукама и дилемама, али споразум ће Грчкој омогућити да стане на своје ноге”, изјавио је Алексис Ципрас који зна да га тешка битка тек очекује у сопственој партији, парламенту, у Грчкој која је стрепела и истински била на рубу катастрофе...

Талас осуда се већ лагано ваља, али у свом оглашавању на „Твитеру” премијер поручује да је испунио мандат који му је дат да се кући врати са споразумом и по сваку цену спречи излазак Грчке из монетарне уније.

По повратку у Атину премијера чека разговор са коалиционим лидером Паносом Каменасом који је подржао потезе премијера, сусрет са владом и партијским саставом Сиризе где треба очекивати радикалне потезе према 17 чланова који су „минирали” Ципраса. Реч је посланицима Сиризе који су гласали „не”, два министра и председници парламента који су се уздржали и групи одсутних посланика који су на тај начин изразили своје неслагање у моменту када се одлучивало о мандату који се Ципрасу даје на преговорима у Бриселу. Најављују се измене и у влади.

Овдашњи медији су већ објавили да времена нема и да се треба навикавати на тежак пут, нове порезе, мања примања, мање луксуза и на чињеницу да су ово најтеже реформе које су икада стављене пред грађане. Детаљи ће тек „испливати”, али већ сада сви Грци знају да их чека амбициозна реформа пензионог система, либерализација привреде, приватизација електродистрибутивне мреже, реформа тржишта рада и смањење обима ненаплативих зајмова... Први корак који је услов за почетак преговора о новом пакету помоћи из Европског стабилизационог механизма јесте изгласавање током недеље пореских закона у вези са ПДВ-ом, ширење пореске основе за побољшање дугорочне одрживости пензионог система.

Радикално крило Сиризе, на чијем је челу министар енергетике Панајотис Лафазанис, који у парламенту није подржао Ципрасов предлог, поручује да је нови програм „још једно понижавање грчког народа” и да ће бити настављена борба против нехуманих мера.

Јанис Варуфакис, у изјави коју објављују овдашњи медији, признаје да је одавно имао спреман план „Б” уколико Грчка изађе из еврозоне.

Први пут, уместо уобичајених оптужби, на грчкој сцени опозиција је пристала на консензус. Лидер партије центра Потами Ставрос Теодоракис поручује да је премијер одржао обећање да се Грчка неће вратити на драхму и да ће остати у еврозони. Сада су, каже Теодоракис, на реду политичке партије и парламент који без обзира на тежину реформи и терет за народ морају да искористе шансу и обезбеде сигурну и бољу будућност.

Лидер Нове демократије Евангелос Меимаракис сматра да је Грчка добила нову шансу да покуша да поново обезбеди своје место у Европи и поручује да ће гласати за споразум.

У међувремену, грчке банке су и даље затворене, банкомати испражњени, обустављена исплата пензија. Европска централна банка није донела позитивну одлуку о повећању фонда за подршку ликвидности грчких банка, већ га је задржала на старом нивоу. Да би грчке банке добила финансијску инјекцију, чека се заседање грчког парламента у среду и усвајање тражених мера. Тек после тога, крајем недеље, ЕЦБ би могао да помогне грчком банкарском систему.

На тржишту је ситуација драматична, посебно у туризму где се очекује да због повећања ПДВ-а на 13 одсто и затварања објеката без посла остане 150.000 људи. Подизање ПДВ-а у ресторанима, према грубим проценама, довешће до затварања 10.000 објеката и отпуштања 50.000  радника.

Јасмина Павловић-Стаменић

објављено: 13.07.2015

Живимо у изобиљу, а то не видимо

Како је Зоран Петров живот на Западу заменио производњом здраве хране на првој биодинамичкој фарми у селу Велико Средиште код Вршца. – Има ли Србија шансу да опорави пољопривреду

Повратак на село почео куповином крава расе буша

Храна постаје најважнија за човечанство и претпоставља се да ће врло брзо доћи време када ће се људи делити и по томе ко шта једе. Данас када се и много богатије земље од наше тешко одупиру притиску великих светских произвођача генетски модификованог семена и хране, надомак Вршца, на око 40 хектара, Зоран Петров развија једно огледно имање на коме се производи биодинамичка храна. И није то никаква новина на просторима Србије, тако се земља обрађивала вековима. На имањима која су била самодовољна, сваштарска (производило се од свега помало, али довољно за домаћинство), без пестицида, са старим сортама семена и стоке. Биодинамичка пољопривреда развијена је у целом свету, а у Европи по производњи предњаче Немачка, Швајцарска и Француска, са имањима која здравом храном снабдевају до 300 људи.

– У Србију сам се са породицом из Норвешке вратио  2007. године, јер смо хтели да производимо храну за своју децу. Испоставило се да човек није острво за себе, па се наша првобитна намера претворила у нешто више. Данас производимо и за друге, за сада још не много, али у складу са веома строгим међународним стандардом „Деметар”, који контролише биодинамичку производњу, полако се развија наше имање које би, надам се, требало у будућности да постане пример по коме бисмо имали много таквих произвођача у Србији – почиње причу за „Политику” Зоран Петров, произвођач биодинамичке хране, који је осим у Норвешкој живео и у Швајцарској, Шведској и Аустралији где је завршио студије кинеске традиоционалне медицине.

Повратак на село почео је куповином четири краве и бика расе тиграста буша која је на нашим просторима опстајала одувек. Уследила је потрага за земљом, па куповина имања од 40 хектара у атару села Велико Средиште код Вршца. 

– Главна производња је на једном великом имању од 25 хектара, где производимо и храну за стоку. Ту осим крава и свиња расе мангулица имамо и све врсте перади, кокошке, ћурке, морке, фазане. Цела пољопривреда којом се бавим ослања се на старе расе које су издржале тест времена поред нас. Наше имање требало би да буде показно, како би то могло да се ради у Србији. Таква сваштарска имања код нас су постојала некада давно, која су у свету данас врло бројна. Није ово никаква новост, одрасли смо уз овакву пољопривреду и газдинства на којима је било свега помало за једну породицу. Данас је другачије. Тражи се само јефтина храна која нам је донела све невоље, а највише болести, а то показују и званичне статистике. То је неодрживо – прича Петров и додаје да се свет мења и људи постају свесни да ствари измичу контроли и све више им је битно шта једу и чиме хране своју децу.

Зоран Петров

Биодинамичка пољопривреда је, у ствари, производња какву су практиковали наши преци генерацијама. Она је данас само обогаћена новим знањима, али њена основна карактеристика јесте да имање, колико год је то могуће, буде самодовољно. Тешко је достићи идеалне услове и у потпуности затворити круг, али најважније је да нема употребе хемије и пестицида. Ова врста пољопривреде не може да се ради „по директиви“, мора човек да то осети и жели. Свако имање је јединствено и постоји слобода да се на њему ради по своме. На овим њивама расте и коров, јер је и он важан за имање.

Петров је, каже, нашао снагу у старим сортама. Оне имају и укус и животне снаге неопходне за складан психофизички развој. Сматра да је ненормално да човек данас парадајз, краставце, банане, цитрусе једе 12 месеци. Због тога и наше тело губи ритам. А како је и живот ритам, лако је закључити куда нас то води.

– Планирамо да направимо самоодрживо имање и развијамо герилску пољопривреду са произвођачима који ће се наслањати на нас. Дешава се да људи продају станове у градовима и иду на село. Међутим, неприпремљени су и онда потроше новац врло брзо, јер им и сељаци скупо наплаћују своје услуге. Да се не би догодило да пропадају, желимо да онима који намеравају да се баве пољопривредом пружимо могућност да дођу код нас на неколико месеци и да провере да ли је то за њих. Ако се покаже да им одговара, онда можемо и да им помогнемо. Мања имања могла би на овај начин да се удружују широм Србије.

Петров каже да је Србија златни рудник, да живимо у богатству, а не видимо сву разноврсност биљака и животиња око нас, земљу која и даље није загађена.

– На сва обећања у вези са ЕУ мој комшија сељак каже „где си видео да газда од бедника прави газду“, али ми то још нисмо разумели. Нико нам ништа неће дати, а са мало труда сами много можемо да створимо у својој земљи. Не могу да променим свет, али могу да мењам све на мом имању. Могу да бирам да ли ће се моја деца хранити здраво или ће бити килава од нездраве хране – закључује наш саговорник.

ГМО у тањиру

– Чини ми се да се у Србији све чини да се онемогући развој органске производње хране, а то је све под јаким утицајем компанија које се баве или промовишу ГМО. Данас и у земљама које су против ГМО на тањиру имате ГМО. Сваки производ који у себи има кукурузни сируп или рецимо сојин лецитин, тврдим са великом вероватноћом, јесте ГМ производ. Највише ме забрињава што су данас у Србији највећи заговорници увођења ГМО људи који су чак и у структурама власти и на неки начин су повезани са компанијама које производе ГМО. У Словенији, на пример, министар пољопривреде има за саветника за органску производњу човека који се бави органском производњом.

Здраво млеко

Када смо хтели да проверимо квалитет млека наших буша обратили смо се Катедри за биодинамичку пољопривреду Универзитета у Каселу, у Немачкој. Када смо се договарали око доношења узорка они су нас најпре упозорили да дођемо колима, а не авионом, због зрачења. Тако смо и учинили. Ујутро смо помузли краву и са два литра млека кренули за Касел. Урађене су три анализе, али оно што је нама остало најупечатљивије јесте то да је особа која је контролисала квалитет својој ћерки од три године дала млеко наше буше, и то пресно, да попије. Рекла нам је касније да је такав квалитет млека (а крава је само јела сено, јер је био децембар) имала прилике да сретне само на још неколико фарми у Немачкој. Ми сада завршавамо малу млекару и имаћемо јогурт и мање количине сира.

Охрабрити сељаке да држе стоку

Статистика показује да је у земљама у којима је број трактора по хектару мањи – већа стопа криминала,  дакле, мање је сељака који раде. За пољопривреду је својствена солидарност. У биодинамичкој производњи та солидарност је још више изражена. Желимо да охрабримо сељаке да поново држе стоку. А зашто то не би урадила и држава. Ако се у Србији, на пример, попије милион литара млека годишње, зашто не кажу треба нам толико, гарантујемо да ћемо откупити. Треба нам милион тона говедине, свињетине. Тако би то требало да ради држава, ако нам је пољопривреда, како кажу, стратешка грана. Ако ствари поставимо тако, потребни су нам и ИМТ и ИМР да покренемо и домаћу индустрију пољопривредне механизације, а не да пунимо туђе буџете куповином механизације у иностранству.

Јелица Антељ

објављено: 09.06.2015.-ПОЛИТИКА